Ова манифестација одржава се од 1963. године. И поред трауматичне атмосфере у суседним арапским земљама, Павиљон међународних сусрета, веома лепо опремљен, био је од 21. до 25. фебруара стециште издавача, писаца, новинара и публике, заинтересоване да се упозна са веома импресивним штандовима и присуствује промоцијама и разговорима писаца који су се ових дана одвијали од јутра до вечери.Као и на сваком јерусалимском Сајму књига и ове године је додељено неколико награда писцима, од којих је најзначајнија страном књижевнику, а која је, по мишљењу посебног жирија за 2011, припала угледном британском романописцу Ијану Макјуану као аутору за успело обрађену тему „Слобода личности у друштву”. Ово престижно признање на прошлој сајамској приредби добио је јапански писац Харуки Мураками, а на претходним, између осталих, награђени су Симон де Бовоар, Милан Кундера, Артур Милер…
Највеће интересовање сајамске публике у литерарном кафеу привукао је разговор израелског писца Меира Шалева са овогодишњим лауреатом Сајма Макјуаном о његовој књизи „Историја лепоте”, преведеној на хебрејски језик, мада је Макјуан желео више да говори о свом недавно објављеном историјском роману „Гробље у Прагу”, бестселеру у прошлој години, како у Европи, тако и у Јужној Америци. „The Times” је уврстио 62-годишњег Ијана Макјуана у једног од 50 најзначајнијих писаца енглеске литературе, аутора једанаест романа објављених од 1945. године.
Мада је израелска издавачка делатност обимна и представља хиљаде нових наслова и овде се осећа опадање интересовања читалаца, па су тиражи много мањи него што је то некада било. Исто тако из финансијских разлога установе које се баве литературом, али материјално нису дотиране, међу којима је Институт за превод израелске књижевности, ове године нису ималесвој штанд. На жалост, вероватно да се први пут на 25. сајамској изложби у Јерусалиму нису појавиле књиге на српском језику као ни оне са територијенекадашње Југославије.
И по посетиоцима хале међународних сусрета могло се запазити да је заступљена далеко више времешна публика. Председник Израела Шимон Перес је на свечаном отварању Сајма рекао: „Сматрани смо народом књиге, а сада смо постали људи Фејсбука”. Међутим, ова се опаска не односи и на узраст писаца који су били у центру пажње и на овој сајамској изложби. Једна од њих је 31-годишња Чехиња Петра Хулова која је објавила шест романа у својој земљи, али и један, веома добро оцењен од критике, на енглеском језику, под насловом „Све то припада мени”.
Овом приликом у Јерусалиму није било речи само о новим књижевним остварењима, већ и о историји. Једно вече било је посвећено стогодишњици француске издавачке куће„Галимар”. Унук оснивача ове у свету реномиране куће, Антоана Галимара, Гастон, приредио је сусрет израелских писаца Амоса Оза, Зираје Салеви Алона Кимхи, чије су књиге у овој издавачкој кући објављиване.
Италијански писци били су такође уважени гости у Јерусалиму. Осим чувеног Умберта Ека, Сајму је присуствовао и песник Ериде Лука, као и познати писци кримића Ђанрико Карофиљо и Карло Лукарели.
Организатори Сајма настојали су да литерарне теме прошире и на поље политике, како би изнели израелски став о догађајима на Блиском истоку. Тако је професор Хебрејског универзитета Шломо Авнери водио панел-дискусију о односу према догађајима са политичке сцене пренете у књижевна дела.
