–Критичари знају за Тишму, Црњанског, Андрића, Киша, али млађа генерација је потпуно непозната и било нам је важно да се упознамо са том генерацијом. Кроз балканске програме на нашем сајму последњих година видели смо да је јавност, баш као и млађи читаоци, крајње заинтересована за књижевне новости из тог региона.
Србија је, са свега четири године излагања, један од најмлађих учесника. Како сте партиципирали у програму „Србија у фокусу”, и у стварању атмосфере и занимања код публике и у медијима?
Већ шест-седам година сарађујемо с вашим регионом. Поред наступа Словеније и Хрватске као земаља у фокусу, покренули смо и друге балканске програме на Сајму, у које смо укључили и ауторе из Србије. Поступно, стварали смо атмосферу интересовања код публике и издавача. Први корак био је да нову књижевност региона и Србије повежемо са немачким издавачима. И то је био највећи „зид” који је требало прескочити. Јер, конкуренција међу иностраним литературама је велика – немачко тржиште је највеће преводилачко тржиште на свету, али смо постепено успели да повежемо српску и немачку страну. Резултат је преко тридесет преведених књига српских аутора. Објавили су их неки од водећих издавача: Зуркамп, Шифлинг, Ајхборн, али и мали, попут Дитрих ферлага у Берлину, који објављује Пиштала. Други корак био је остваривање сарадње у финансирању и кофинансирању превода, уз помоћ фондација Традуки и Роберт Бош, као и немачког Министарства спољних послова и других. Издаваче и те асоцијације повезали смо са српском страном, а са Министарством културе Србије и издавачима разговарали смо о идеји промовисања српске литературе у свету, пре свега на немачком тржишту. Довели смо немачке издаваче у Београд и Војводину да се упознају са српским тржиштем и виде с којим се све проблемима суочавате, потом немачке новинаре, с истим циљем. Српски партнери су врло одлучни да остваре ту врсту контакта и сазнају како немачко тржиште функционише. Видећемо како ће то изгледати.
Како сте сарађивали са Министарством културе које је организовало програм „Србија у фокусу”?
Нисмо очекивали да ће ићи лако. Знали смо да су наши пријатељи из Традукија имали лепа искуства, али требало је разјаснити неке ствари, иза затворених врата, које се не тичу нас, већ о њима Србија одлучује: о селекцији гостујућих писаца на Сајму, да ли ће бити старији, млађи, класици… Покушавали смо да помогнемо да нађу право решење, не постављајући захтеве. Објаснили смо да наше тржиште функционише тако и тако, уколико желите да будете успешни, морате да доведете млађе ауторе, јер тржиште хоће такве, па писце с критичким импулсом, или занимљивим језиком. Слично је, уосталом, у Француској, САД… сви желе млађе ауторе. Овогодишњи српски програм је мешавина свега тога, тако да је, што се нас тиче, све у реду.
Како видите будућу сарадњу са Србијом?
Овај програм није крај, већ почетак. Отварамо прозор према региону. Надамо се да ћемо наставити сарадњу и доводити све занимљивије писце из Србије на немачко тржиште, градећи чврсте везе између њих и немачких издавачких кућа, као између немачких и српских издавача. Такође, немачке издавачке куће су заинтересоване да доведу млађе немачке ауторе на српско тржиште.
Какво је ваше искуство са досадашњим српским лобистима, односно „координаторима за немачко тржиште”, пошто је било и персоналних промена…
Лобисти помажу у премошћавању разлика између размишљања и услова на српском и на немачком тржишту. Онај ко хоће да убеди немачке издаваче да уврсте у издавачки програм писца из Србије, мора да познаје структуру немачких издавачких кућа, којих има преко 4000, да би знао којој кући кога аутора треба да понуди. Имао сам врло добру сарадњу са Драгославом Дедовићем. Из неких разлога, он није могао да остане у тиму. Али и са Еленом Меснер мислим да су пронашли праву особу. Да будем искрен, ја од почетка нисам имао превелика очекивања, јер је уобичајено да имате различите идеје, и на крају направите компромис између њих. Није лако организовати највећи књижевни програм за Србију после рата на Балкану. Убеђен сам да ће немачка публика имати прилике да види и чује крајње занимљиве ауторе. Стрпљиво смо подсећали људе у Немачкој да Србија има занимљиве ауторе и књижевност која је део европске литературе а сада можемо да кажемо: „Ево вам њихових имена, ово су њихове књиге!” Борићу се да се тај програм настави током 2012. и 2013. године.
(Весна Рогановић, Политика)
———————————
Исландски пример
Словенија и Хрватска такође су стартовале без већег искуства на нашем тржишту. Постепено су се повезивале са Сајмом и са немачким тржиштем, и сада су далеко искусније и мудрије раде него у почетку.
Исланд ће у октобру бити земља у фокусу Франкфуртског сајма књига, а они су такође почели у Лајпцигу, са скромним програмом. Дакле, има још земаља од којих се може доста тога научити.
———————————–
Тридесет новијих српских наслова на немачком у Лајпцигу
У последње две године са српског је на немачки преведено, или се преводи, 30 књига српских аутора:
Драган Алексић: Избор прича, Матес и Зајц, Берлин (излази током фебруара),
Ласло Вегел: Мемоари једног макроа, Матес и Зајц, Берлин (до сајма у Лајпцигу на немачком требало би да изађе још једна књига Л. Вегела)
Милован Данојлић: Драги мој Петровићу, Зуркамп
Горан Петровић: Ситничарница Код срећне руке, ДТВ
Зоран Живковић: Изабрани романи, Думонт
Иво Андрић: На Дрини ћуприја, Золнај, Беч (новолекторисан превод одраније)
Роберт Ходел: Десет дека душе, антологија, Лајпцигер литературферлаг
Радмила Лазић: Срце међу зубима, песме, двојезично издање, Лајпцигер литературферлаг
Милош Црњански: Ирис Берлина, Лајпцигер литературферлаг
Миодраг Павловић: Песме, двојезично издање, Лајпцигер литературферлаг
Бошко Томашевић: Приче, двојезично издање, Лајпцигер литературферлаг
Верица Тричковић: Приче, двојезично издање, Лајпцигер литературферлаг
Сретен Угричић: Незнаном јунаку, Дитрих ферлаг, Берлин (у штампи)
Владимир Пиштало: Миленијум у Београду, Дитрих ферлаг, Берлин (у штампи)
Владислав Бајац: Хамам Балканија, Дитрих ферлаг, Берлин (у штампи)
Ангела Рихтер: Анђео и црвени пас, антологија, Ноак & Блок, Берлин
Биљана Србљановић, Маја Пелевић, Милена Марковић: Драме, Хеншел Шаушпил, Берлин (у штампи)
Улазница – Панорама српске лирике 21. века, приредио Драгослав Дедовић, Драва ферлаг, Клагенфурт (у штампи)
Јован Николић: Кратке приче, Драва ферлаг, Клагенфурт
Илија Јовановић: Приче (превод са ромског на немачки), Драва ферлаг, Клагенфурт
Давид Албахари: Лудвиг, Ајхборн
Светислав Басара: Монголски бедекер, Антје Кунстман ферлаг
Владан Матијевић: Часови радости, Ширмер Граф ферлаг
Ана Ристовић: Песме, Јунг унд Јунг, Салцбург
Срђан Ваљаревић: Комо, Визер ферлаг
Марија Кнежевић: Екатерини, Визер ферлаг
Златко Красни: Песме, Визер ферлаг
Историја приватног живота (завршен превод), Визер ферлаг
Марија Кнежевић: Књига о недостајању, двојезично, Визер ферлаг
Милош Црњански: Лирика Итаке и коментари уз Итаку, Лајпцигер литературферлаг
(објављено: 08.03.2011.)
(Извор: Политика)
