Nije nikakvo čudo što romani ovog pisca, kao i on sam, izazivaju veliko interesovanje. Njegova biografija liči na odličan triler. Ima 32 godine, četiri godine je živeo i školovao se u Izraelu, radio je u Nemačkoj i Francuskoj. Bio je ratni izveštač iz Izraela, Abhazije, radio je na Radio Rusiji i na televizijama Dojče vele i Evronjuz. Govori pet jezika. Sasvim dovoljno da ga u nekim ruskim političkim krugovima proglase za špijuna.
Radnja njegovog romana počinje 2033. godine. Čovečanstvo je maltene uništeno. Moskva je pretvorena u avetinjski grad koji je kontaminiran radijacijom i nastanjen čudovištima. Oni koji su imali sreće da prežive kriju se u najvećem protivatomskom skloništu na zemlji: Moskovskom metrou. Stanice su pretvorene u gradove-države kojima caruje užas. Artem je jedan od preživelih koji treba da se probije kroz metro da bi spasao ne samo stanicu na kojoj prebiva nego i celo čovečanstvo.
„Svi ruski izdavači su listom odbili da mi štampaju roman. Rekli su mi da je to mešavina žanrova koja ne zadovoljava kriterijume za objavljivanje“, rekao je Gluhovski i dodao: „Nije mi preostalo ništa drugo nego da roman postavim na internet. Tada o internet književnosti nisam ništa znao. Preko 300.000 ljudi je počelo da ga čita i čekalo s nestrpljenjem na novo poglavlje.“ Zbog velikog interesovanja čitalaca Gluhovski je napisao „Metro 2034“ u kome se pojavljuju neki likovi iz prethodne knjige. I ova knjiga je prevedena na srpski jezik. Priča iz prethodnog romana se nastavlja, stanice su i dalje gradovi-države, a u tunelima vladaju tama i strah. Stanovnici Sevastopoljske – male podzemne Sparte, uz nadljudske napore preživljavaju na svojoj stanici i brane je. Međutim, Sevastopoljska biva odsečena od velikog metroa, i svim njenim stanovnicima preti strašna smrt. Da bi ljudi bili spaseni, potreban je pravi heroj.
Izdavači koji su svojevremeno odbili da štampaju ovaj slojeviti roman verovatno se sada kaju jer je preveden na tridesetak jezika, kao i nastavak. Čitaocima širom planete se ovakav način pripovedanja o zbivanjima u savremenom svetu kroz metaforu moskovskog metroa očigledno svideo. Zato je i nastao projekat u kome pisci iz različitih delova sveta pišu priče na temu „Metro 2034.“
„O podzemlju metroa kojim se svakodnevno voze Moskovljani znaju tek tridesetak odsto informacija. Voziš se metroom i primetiš neupadljiva vrata, a to nisu samo vrata“, kaže Gluhovski i pojašnjava: „To je ulaz u bunker protivraketne odbrane, koji se prostire na deset hiljada kvadrata pod zemljom. Štaviše, za ovaj metro vezano je više gradskih legendi nego za bilo šta drugo u Moskvi. To je naše nacionalno svetsko čudo, poput hidrogenske bombe ili Ostankinskog televizijskog tornja.“
Ovaj odličan i dinamičan SF govori jezikom trećeg milenijuma. Dotiče se večnih tema uništenja, pokajanja i spasenja jezikom koji današnji obezglavljeni pripadnici ljudske vrste razumeju. Zato je Dimitrij Gluhovski u pravu kada povlačeći paralelu između mračne, za sada srećom, fiktivne budućnosti i ovovremene stvarnosti kaže: „Između država koje poseduju nuklearno naoružanje raste nepoverenje, moskovski podzemni život će uskoro preuzeti primat u odnosu na dešavanja na površini, a ljudska imaginacija obe teme nadograđuje živim pojedinostima. I dok se ne izmeni politička slika sveta, dok sve tajno ne postane javno, dok jedna od najvažnijih ljudskih osobina bude radoznalost, teme sveta posle sveta, života nakon Apokalipse i konspirativnih zagonetki biće potrebne aktuelne i zanimljive.“
Milion evra
Ruski savremeni autori postaju sve popularniji. Tako je izdavačka kuća Mono i Manjana upravo objavila roman Ilije Stogofa „1.000.000 evra“. Stogof je danas jedan od najčitanijih, najcenjenijih i najkontroverznijih ruskih pisaca. Često ga porede s Viktorom Peljevinom a ruski kritičari ga već svrstavaju u moderne „klasike“. Ovaj roman je svojevrstan pop-krimić. Iza naizgled jednostavnog triler zapleta krije se izvrsna, duhovita analiza problema sa kojima se susreće čovek u savremenom svetu lišenom smisla. Zasnovan na iznenađenju, neočekivanosti, skandalima i sočnim zapažanjima
Stogof izvrgava ruglu sve što se tiče našeg savremenog i svakodnevnog života. Činjenica da su se ovdašnji izdavači odlučili da nam predstave drugačiju književnost osim dominantne anglo-američke vredna je poštovanja.
