– Aćinova knjiga je jedna iščašena slika o putovanju gde se toponimi povezuju lukovima: iz srpskog seoceta premešta se u Barselonu. Možemo da kažemo da je Aćin samoupućeni pisac i da je njegova „težina“ opravdana, a ta piščeva intravertnost više nije lični već literarni čin. Kada piše o biblioteci i knjigama, čitanje pretvara u religiju, a biblioteku u crkvu književnosti: „Ne razmenjuju ljudi knjige, već knjige razmenjuju ljude“. Realistički paradoks u naslovu je i apsurd vrste jer se u lisabonsku reku Težo uliva Atlantski okean i vi zaista ne znate da li je pred vama slana ili slatka voda i kakve ribe tu žive. Tako su i priče Jovice Aćina jedna specifično njegova „zavrljotka“ koja zahteva od čitaoca strpljenje i ljubav prema čitanju – rekao je na jučerašnjoj konferenciji Vladislav Bajac, koji je knjigu „Ušće Okeana“ okarakterisao kao ispravnu upotrebu geopoetičkih ideja.

Druga knjiga koju je ova izdavačka kuća predstavila je „Isleđivanje“ grčkog autora Ilijasa Maglinisa koja se bavi dvema bolnim temama skorije grčke istorije, građanskim ratom i vojnom huntom o kojima se i danas tamo nerado govori.

Prema rečima izdavača, Maglinis je dao novi model pričanja o bolnim temama. Čitanje „Isleđivanja“ zavisi od poznavanja istorijskog konteksta, ali i potpunom laiku nudi nekoliko slojeva za tumačenje: odnos tlačitelja i mučenog, roditelja i deteta, o tome kako se ožiljci roditeljskih rana pojavljuju na detetovom telu, ma koliko roditelj bio zatvoren, a dete raspolagalo sa malo informacija. „Isleđivanje“ je i priča o izdržljivosti ljudskog tela koje Marina, kćerka glavnog junaka, podvrgava raznim „eksperimentima“ ugledajući se na svoju poznatu imenjakinju, Marinu Abramović, koja joj je uzor.

(Izvor: Danas)