2

lenj da se posveti „poetikama“ – reč od koje se ježi – uzdaće se u svoju stihijsku „apoetiku“ koja se sama gradi, inercijom (istom brzinom se razgrađuje).

3

trudiće se da stvori tekst koji od čitaoca neće zahtevati nikakav trud. poneki će, na nesreću, uspeti u tome.

4

zanimljivi pesnik (veruje da) postiže zanimljivost na nekoliko načina:

a) tautologijom. u pokušaju da izbegne metaforu, liričnost, izlive, arhetipe koji se vezuju za poeziju, pesnik zanimljivih pesama će pribeći formuli x = x; „svet je onakav kakav jeste“. iskaz će se pretvoriti u ponavljanje istog. vreba li iza ovog postupka vitgenštajn? na spomen ovog imena, zanimljivi pesnik bi odgovorio kratkom siglom: „wtf?“.

b) nabrajanjem. kako bi skrenuo pažnju sa jezika, glavne okupacije pravih (tj. dosadnih) pesnika, zanimljivi pesnik će odabrati ovaj postupak koji će istaći u prvi plan „prozaičnost“, „prozirnost“, „čitljivost“ i „razumljivost“ zanimljive pesme. daleko je to nabrajanje od kataloga danila kiša i žorža pereka. to je uistinu sasvim lirska, ni u čemu selektivna lavina, izliv koji odiše proizvoljnošću i prekomernošću.

c) „travestijom“. pogrešno pročitate fridrihovu strukturu moderne lirike u mladosti, u prvom žaru, i šta se desi? postupak travestije, odnosno skrnavljenja, odbacivanja vrednosti – svojstven ekspresionizmu – počnete da sprovodite nasumično. postajete vulgarni: „jebo predele i pejsaže/ i jebo ljudske osobine“. to se može izroditi u romantičarsku samotravestiju: „ja sam jedno govno/ koje ima pravo na sve“.

d) poentiranjem. za ovu zastarelu CODU romantičarskih pesnika zanimljivi pesnik veruje da ju je sam izmislio.

e) osiromašenjem. da bi se oslobodila jezika, zanimljiva poezija neće zaćutati – nego će se okrenuti svedenoj narativnosti. izabraće što mimetičniji, što manje apstraktan jezik. uz velik broj tabu-reči.

5

cilj je da instant-nečitalac uživa, ali da se što pre dovede do vrhunca, da „sve traje kratko“.

NB: siromaštvo jezika zanimljive pesme ne treba smatrati svesnim svođenjem, lišavanjem. zanimljiv pesnik ne odvaja od svojih usta. treba ga samo čuti kako govori o svojoj poeziji i poeziji uopšte da bi bilo jasno da se u siromašnom jeziku njegovih pesama iscrpljuju svi njegovi jezički potencijali.

6

poezija zanimljivog pesnika je naivna parodija poezije. što je naivnija (nesvesnija), to je uspešnija.

7

otpor zanimljivog pesnika prema „lirskom“ paradoksalno je spojen sa njegovim neznanjem šta uopšte jeste lirsko. zanimljiv pesnik ne čita druge pesnike. on ih odbacuje unapred, vođen intuicijom i sluhom. ide po osećaju. i eto patetike (koje se kloni).

8

patetiku zanimljiv pesnik postiže čim bekne. upravo usled neznanja, nedostatka čitalačkog iskustva, zanimljivi pesnik biva prinuđen da se pozove na „svoje“, „životno“ iskustvo. time što je ličan, zanimljivi pesnik veruje da je autentičan. eto lirike, zanimljivi pesniče!

9

pitam se u čemu je interes čitaoca da zajedno sa zanimljivim pesnikom preživljava kliše gnev mladog anti-pesnika.

10

zanimljivi pesnik je regresivan upravo zato što se njegov gnev ničim ne relativizuje. on se apsolutizuje i uvećava. ispisuje se i izlučuje.

11

shodno sopstvenim iskustvima nečitanja, zanimljivi pesnik se obraća samo nečitaocima. oni što mnogo čitaju su dosadni štreberi. na njihova pitanja ne odgovara. odnosno: on ne odgovara ni na kakva pitanja.

12

zanimljivi pesnik pati od još jednog diletantskog shvatanja: da se sve može „sliti“ u poeziju. ono što nije sposoban da uobliči u priču, dramu, roman – sve što se ispostavi kao restl – zanimljivi pesnik će na jeftin način, bez mnogo ulaganja, sprovesti u žanrovski otvorenu, a omrznutu poeziju. da unese „novinu“.

13

svaki zanimljiv pesnik je u poeziju prvi uneo po jednu novinu koja je, avaj, odvajkada opštepoznata.

14

pisci koji su relativno uspešni u drugim rodovima (drama, proza) hvataju se onoga što smatraju poezijom kao svojevrsnog skladišnog podžanra, niže vrste, u kom se svako može iskazati. još gore, zadovoljavaju se time što se njihov uspeh u „matičnim“ žanrovima širi i na ovaj, „minorni“ žanr. time pokazuju svetu da su se svuda pokazali.

15

kad već u tome što pišu nema nimalo poezije, zašto već jednom ne prestanu da je pišu? i oni ignoranti čitaoci koji su s njima otpočeli svoju pesničku lektiru, u međuvremenu će steći izvesno znanje. preležaće ih. dok se oni i dalje budu trudili da se ispisuju, ne čitajući, u potrazi za zanimljivom poezijom.

16

iza zabave zanimljivih pesnika nema dubine, osnove, „referentne tačke“. zanimljivi pesnik zahteva prvi utisak. a nikako drugo čitanje. drugi put ga čitati, to bi bilo smaranje. knjige zanimljivih pesnika: intelektualna redaljka. (bolje i to nego intelektualna masturbacija.)

17

bilo koja knjiga zanimljivog pesnika je isto toliko naivna koliko i prva lirska zbirka gimnazijalca, posvećena nesrećnim ljubavima. ta fantomska „lirska zbirka“ na koju zanimljiv pesnik ne želi da liči, u stvari je jedina njegova pesnička lektira.

18

čega se najviše boji zanimljivi pesnik? sasvim logično, dosade. nažalost, to je reč koja mi dok čitam njegove pesme najčešće pada na pamet.

19

zašto? sve što je za zanimljivog pesnika novo, već je poznato. sve što je zanimljivi pesnik otkrio, do srži je ispitano, prežvakano i parodirano. sve što je zanimljivi pesnik pročitao, pročitao je površno, i isto tako ga primenio. sve u šta se zanimljiv pesnik kune, neautentično je. sve što zanimljiv pesnik izbegava vraća mu njegova naivnost.

20

ovaj otvoreni pamflet upućen je svakom zanimljivom pesniku. ko se potrudi, prepoznaće se.

p.s. da se zanimljiv pesnik ne bi smorio, pamflet ne prelazi dvadeset redova.