Prepiska Milevina sa kumovima Đokom i Sidonijom Gajin sadrži 30 pisama, razmenjenih u periodu od 1935. do 1941. godine.
Otkrivena je pre pet godina, zahvaljujući novosadskom fizičaru Đorđu Krstiću iz Slovenije, inače porodičnom prijatelju Marićevih. Krstiću je 50-ih godina prošlog veka pisma poverila upravo Sidonija, a on ih je pre nekoliko godina predao Muzeju u Novom Sadu.
– Ova knjiga biće samo još jedan kamičak u mozaiku našag naknadnog nastojanja da reafirmišemo najveću srpsku naučnicu 20.veka, nepravedno potisnutu u senku njenog muža Alberta Ajnštajna – rekao je dr Njegovan juče na promociji knjige “Dragi moji kumovi”.
Recenzent Milovan Vitezović, ističe da su kumovi Gajin bili jedina Milevina veza sa zavičajem “koji ju je mamio varljivom nadom na povratak”. A dr Draško Ređep smatra da je Mileva bila “samo naoko žena iz senke”.
U vreme razmene pisama sa kumovima, Mileva je u ciriškom stanu negovala mlađeg sina Eduarda obolelog od šizofrenije. Sebe i sina izdržavala je dajući časove matematike i klavira.
Kumovi Gajin mogli su da pomognu Milevi jedino šaljući joj povremeno novac od stanarine sa njenih i imanja njenog brata Miloša.
Ćirilica bez greške
SVOJA pisma Mileva je pisala ćiriličnim pismom, na tečnom srpskom jeziku. U prepisci su i dve razglednice koje je kumovima napisala na mađarskom jeziku, pokušavajući tako da ih u već razbuktalom ludilu Drugog svetskog rata, zaštiti od eventualnog progona.
