Ovo nam je priznao francuski pisac Matijas Enar koji dolazi u Beograd na manifestaciju Francuskog instituta „Molijerovi dani”, koja će se od ove godine održavati u maju mesecu (do sada je bila u septembru).

Enar će već prvog dana ove manifestacije, sutra u 19 sati, u Francuskom institutu, predstaviti svoju knjigu „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima” za koju je dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca 2010. i koja je objavljena i kod nas u izdanju „Geopoetike”.

Ova knjiga puna poetike govori o slabo poznatoj epizodi iz života Mikelanđela Buonarotija, kada je nakratko stigao 1506. godine u Konstantinopolj na poziv sultana Bajazita Drugog. Knjiga je dobila Gonkurovu nagradu gimnazijalaca za 2010. godinu, a iste godine je nominovana za Veliku nagradu za roman Francuske akademije, kao i za Glavnu Gonkurovu nagradu.

Međutim, sam pisac smatra upravo Gonkurovu nagradu gimnazijalaca fantastičnom, jer je reč o priznanju mladih čitalaca: 500 gimnazijalaca iz cele Francuske bira omiljenu knjigu sa prvog spiska Gonkurove nagrade.

– Za mene je bilo začuđujuće to što su mladi bili zainteresovani za priču koja se dešava početkom 16. veka, za Mikelanđela – priznaje Enar. – No, to je istina i za mene je to božanstveno. Velika Gonkurova nagrada je akademska, dobitnika bira desetak ljudi i to je sasvim drukčije.

A kako je on izabrao ovu temu. Da li je gajio posebnu ljubav prema Mikelanđelu?

– Ne, naprotiv, Mikelanđelo je izabrao mene – kaže Enar. – Kada sam slučajno otkrio u umetnikovoj biografiji anegdotu o pozivu koji mu je uputio sultan, pomislio sam da je to predivna priča koju svakako treba ispričati. Postepeno, pišući knjigu, moje simpatije prema Mikelanđelu su se budile.

Dokumentaciju je prikupljao godinu do dve, a roman je napisao za nekoliko meseci. U knjizi su navedene činjenice kojih se pisac pridržavao i koje se lako mogu utvrditi. Ostalo je delo njegove mašte i majstorstva. Kako je uspeo da postigne toliko poetike, pišući roman koji se ipak oslanja na istorijske podatke?

– Nemam pojma – iskren je Matijas Enar. – Uvek je teško predvideti rezultat kada pišete knjigu. U ovom slučaju, želeo sam da roman podseća na blok za skiciranje koji se lista stranicu po stranicu, a na svakoj od njih se pojavljuje različit crtež, precizan kao crta ispisana olovkom. Možda poetičnost romana proizlazi iz toga, ali ona je prisutna i u otomanskoj i persijskoj klasičnoj poeziji koje mi služe kao inspiracija za opis likova ili scena u krčmi, na primer.

Orijent je oduvek bio privlačan za ovog pisca, koji je studirao arapski i persijski jezik na Institutu za orijentalne studije u Parizu, zatim doktorirao na naučnom institutu CNRS u odeljenju za iranski svet i kasnije ostvario duže studijske boravke na Srednjem istoku, u Iranu, Libanu, Egiptu…

– U početku je moje interesovanje bilo isključivo jezičko i književno, ali sam ubrzo otkrio da su Iran, Sirija ili Liban divne zemlje, pune prošlosti i dinamike i tu sam proveo najbolje godine svog života – kaže Enar.

Već desetak godina živi u Barseloni, gde je, kako sam kaže, došao zahvaljujući svojoj ženi koja je Katalonka, i gde danas radi kao profesor arapskog jezika na univerzitetu. Uređuje i nekoliko časopisa iz kulture i učestvuje u uredništvu pariskog časopisa Inculte. Barselonu smatra fascinantnim gradom i veoma važnim za svoju karijeru pisca, jer je zapravo u Španiji počeo da piše i objavljuje romane.

Prvi roman „Savršenstvo pucnja” objavio je 2003. godine, za koji je dobio Nagradu frankofonije na pet kontinenata. Usledili su „Ploviti Orinokom (2005) i „Zona” (2008) za koji dobija Decembarsku nagradu 2008. i nagradu Livr Aner 2009. Kod nas je prevedeno i njegovo delo iz 2007. „Brevijar za pirotehničare” (u izdanju „Agore”).

A Francuska? U kakvim je odnosima sa domovinom?

– Pa, čini mi se da imam dobre odnose sa Francuskom – kaže. – Često odlazim tamo. Sigurno je da kod Francuza ima nekih karakternih crta koje nerviraju, poput, recimo, njihove pretencioznosti. Ali ja jesam Francuz, pišem na francuskom i Francuska je u velikoj meri moja domovina.

Gordana Popović

(Izvor: politika.rs)

———————————————————–

Molijerovi dani

„Molijerovi dani” u Francuskom institutu u Beogradu počinju u sutra u 18 sati ustanovljenjem nagrade Gonkur gimnazijalaca u Srbiji, čiji osnivači su „Geopoetika” i Francuski institut i koja će se, uz saglasnost Akademije Gonkur, dodeljivati svake godine u Srbiji po ugledu na istu nagradu u Francuskoj (nagradu će predstaviti Vladislav Bajac).

Istog dana u 19 časova je susret sa Matijasom Enarom. U utorak (24. maja) u 18 sati je proglašenje i dodela nagrade „Branko Jelić” 2011, za najbolji prevod sa francuskog na srpski, a u 19 susret sa Svetislavom Basarom.

U sredu je susret sa pesnikom Žan-Pjerom Simeonom (18 sati), a u četvrtak u Narodnom pozorištu susret sa poznatim piscem Erikom Emanuelom Šmitom (u 18 sati), dok je iste večeri u 20.30 na sceni „Raša Plaović” predstava „Mali bračni zločini” ovog autora.

G .P.