Za to bi dobivali najčešće milovanje poslije svakog obroka od onog komu bi bivali privrženi. I tada bi se javljala dva profila: oni koji su bili šeretski natrojeni i svoju flekavost branili teorijem neophodnosti da se ekonomski opstane (?) i oni polupismeni koji su prepoznavali vrijednosti kod drugih i davali od sebe sve da ih u klici zatru. I tako u kontinuitetu dok je Sunce izlazila i zalazilo na prekrasnom nam Balkanu. Niko nikada nije ni pokušao da u Kreaciji vidi ekonomski prosperitet i iščuđavali bi se kako drugi ne zamjećuju nesporne kulturološke (gotovo i Mesijanske) kariatide. To je, najvjerojatnije, zbog nipodaštavanja jer smo mi u pitanju. I još mnogo kojekakvih urota. (Kod nas da su rođeni The Beatles ne bi bili u poziciji uređivati razglas na nekoj od korida diljem…) Ukoliko neko od iskonskih Kreativnih vrijednosti nesagledivim naporima i, isključivo, radom bude prepoznat i priznat od strane bilo koga eksteritorijalno onda imaju more etiketa. Stoga se ideja o boemstvu kao, matrici Kreativnog, razvijala od strane moćnika koji su uživali plodove istog, ali kroz apsolutno jalovo isijavanje (da ne pisem intelektualno mastrubiranje)… Izuzetno ovladavši teorijom marksističke dijalektike znaju da vreća ne može stajati prazna; na njima je samo da ćekaju gledajući na zidu jeftinu kopiju „Povratka bludnoga sina“. Najčešće i dočekaju… Nadmeni i zadrigli, sa žezlom u rukama i krunom (na žalost ne trnovom koliko god zauzimali tu pozu) na glavi njihova bezrezervna principijelnost je pokazivala ljudskost i nerado praštala podhranjujući još više mit koji su iskivali o samima sebi. Uz sve pomenuto na ruku im je išla i krilatica (koju su sami iskovali i plasirali): koga ne možeš pobijediti, pridruži mu se. Ako se gleda u globalu: postoji ministarstvo za kulturu (sa svim osobinama hidre), postoji budžet (samo za poslušne i upotrebljive) i oni (ne pomenulo im se ime) koji nikako da shvate koliko brige lokalna samouprava i više instance vladajućih struktura se trude da pomognu (da poslije plavnog vala na Drini ne istovaraju vreće sa cementom). Naravno, one koje nisu ni poslali… Pa moji Kreativci naprijed. Budite ogledalo i znajte da se zna za carevo novo ruho…
Emir Sokolocić
