Rukopisi, izloženi u Muzeju pisama i rukopisa u 19-vekovnoj Briselskoj galeriji, pokazuju da je autor koji je dnevno pisao između 60 i 80 strana, pravio vrlo malo ispravki, rekao je Frans presu kustos izložbe Žan Kristof Iber.
“Nije radio tokom cele godine, ali je imao rutinu koja se graničila sa sujeverjem”, rekao je on. Simenon, koji je pre dve decenije umro u Švajcarskoj, pisao je po istoj formuli.
Na žutoj koverti iz 1950-ih, koja je izložena u muzeju, Simenon je napisao naslov “Megreova mala šala”, dodao imena, godine i adrese glavnih likova knjige čiji zaplet još nije smislio.
Na jednom kalendaru Simenon je izdvojio osam dana za pisanje knjige, nedelju dana odmaranja i tri dana za redigovanje rukopisa.
“Istina je da je moj otac imao neverovatan kapacitet i da je mogao da napiše knjigu za dve nedelje”, rekao je njegov sin Džon u intervjuu koji će posetioci muzeja moći da vide.
“Prvo je nedelju ili dve razmišljao ne o zapletu već o likovima i njihovim odnosima. Takoreći, upoznavao se sa novom porodicom. Kada bi ih upoznao, sve što je trebalo da uradi bilo je da nađe neki okidač, neku krizu koja će ih poterati preko ivice”, objasnio je Simenonov sin.
Za razliku od drugih izmišljenih detektiva poput Šerloka Holmsa ili Herkula Poaroa, spori ljubitelj lule Megre nije preterano zainteresovan za tragove ili dokaze.
Poput Simenona, koji je vreme provodio putujući iz Belgije za Pariz i SAD i obratno i kao tinejdžer istraživao mračnu stranu života, Megreova strast je otkrivanje psiholoških tenzija likova koji su često iz nižeg društvenog sloja.
Simenon je bio bistar učenik i veliki čitalac sa talentom za pisanje koji je pre nego što je napunio 20 godina od mladog reportera postao kolumnista koji pokriva crnu hroniku.
Tada se zaputio u Pariz gde je napisao oko 200 romana pod pseudinimima u pauzama obilaženja barova i strasne veze sa kabare zvezdom Žozefinom Bejker. Kada je napunio 24 godine, imao je dovoljno novca da putuje svetom.
Prema sopstvenom priznanju, Simenon je bio sa 10.000 žena “u proseku dve do tri žene nedeljno”. Ali je bio i dobar otac i porodičan čovek, kaže njegov sin.
Novi muzej sadrži 500 pisama i rukopisa od 12. veka do danas, uključujući i Ajnštajnove beleške o teoriji relativiteta.
“Želeli smo da otvorimo muzej rukopisa u srcu Evrope”, rekao je direktor muzeja Žerar Leritije. Briselska galerija bilo je omiljeno okupljalište 19-vekovnih političkih izbeglica poput Viktora Igoa ili Šarla Bodlera a poznata je i kao poprište okršaja između pesnika Pola Verlena i njegovog dugogodišnjeg književnog rivala Artura Remboa.
(Izvor: b92.net)
