,,Očigledno da popularizacija ovih romana u školama neće učiniti naše društvo moralno srećnijim”, rekao je Čaplin.
,,Moramo da razgovaramo kako bismo odredili u kojoj meri ta dela opravdavaju pedofiliju. Činjenica je da je na Zapadu postojalo veoma negativno mišljenje o njima, ali se to potom promenilo. Sada je vreme za revoluciju morala, ili ako hoćete za kontrarevoluciju”, dodao je.
Mihail Švidkoj, izaslanik Kremlja za međunarodnu kulturnu saradnju, usprotivio se Čaplinovoj ideji i naveo da bi takva akcija ruskih vlasti nanela veliku štetu ugledu Rusije.
Čaplinov predlog osudili su i ruski pisci.
,,Hajde onda da proverimo da li u književnosti, od Homera do velikih ruskih klasika, postoje aluzije na nasilje, pedofiliju i druge neprihvatljive stvari”, ironično je rekao istoričar Nikolaj Svanidže.
Pisac Boris Akunjin apelovao je na Rusku pravoslavnu crkvu da se ne meša u ,,sekularna i književna pitanja”.
Nabokov, koji je napustio Rusiju posle Oktobarske revolucije 1917, objavio je “Lolitu” 1955. na engleskom jeziku. Knjiga je 1967. prevedena na ruski ali je taj prevod, zajedno s njegovim ostalim delima, proglašen za pornografiju i zabranjen u tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Za razliku od “Lolite”, roman “Sto godina samoće” Gabrijela Garsije Markesa objavljen je u Sovjetskom Savezu uprkos brojnim aluzijama na incest i seks s maloletnicima.
