Publika je dvadesetominutnim ovacijama pozdravila brojni ansambl koji je u osam slika i na tri scene izveo Pavićev Hazarski rečnik na poljskom jeziku u prevodu Stanislave Sikorove. Do sada je knjiga Hazarski rečnik imala dva izdanja u Poljskoj (1993, 2004), a na poljski jezik su prevedena i ostala dela ovog autora: “Sedam smrtnih grehova”, “Drugo telo”, “Pozorište od hartije”, kao i dečiji roman “Nevidljivo ogledalo” za koji je Pavić u Varšavi dobio nagradu “Misija zdravlja” 2005. godine.

Kritike nakon predstave su prilično afirmativne, neke čak odišu egzaltiranošću, pa se u nekima može pročitati da ”ovakav komad teatarska publika još nije videla i da je pitanju svemirska opera, opčinjavajuća fantazmagorija za sva čula, teatar koji omogućava da se zaboravi sve izvan njega…”.

Reditelj Pasini se odlučio za složeni i skup pozorišni projekat mešajući eksperiment i odlike klasičnog teatra sa horom, raskošnim kostimima i sadejstvo glumaca i publike. Scena je postavljena pod centrifugom i sa elementima i sredstvima koja prelazi granice u pozorištu, slično kao što je to činio i Pavić u svojim književnim delima.

”Hazarski rečnik” nikada nije igran na srpskim scenama, jer je dramatizacija ovog romana od strane Tomaža Pandura predstavljala regionalnu koprodukciji. Širom sveta izvedeno je 15 dramatizacija Pavićevih dela, dok je publilka u Beogradu mogla da pogleda samo jednu, komediju “Svadba u kupatilu”, koju je 2007. izvelo Pozorište na Terazijama. Od Pavićeve smrti, pak, izvedene su četiri predstave (Moskva, Bukurešt, Republika srpska – Prijedor, Poljska), dok u Srbiji nije bilo – nijedne. Ista situacija je i sa knjigama – posthumno je prevedeno 25 naslova dok se u Srbiji pojavilo tokom ove dve i po godine jedino reizdanje “Kratke istorije Beograda”.

Izvor: B92