Na sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“ održanoj u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu 28. januara 2012. godine, Upravni odbor u sastavu Vladislava Gordić Petković, Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Arsenijević, Mileta Prodanović i Želimir Žilnik, odlučio je da Nagrada Fonda „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet za 2011. godinu pripadne Saši Rakeziću (alias Aleksandar Zograf), strip-crtaču iz Pančeva.

Aleksandar Zograf pripada onom za naš kulturni mejnstrim poprilično tajnovitom kružoku raznovrsnih romantičara i zanesenjaka koje nazivamo „strip-autorima“. Sazrevajući na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete godine dvadesetog veka, nadahnut i zadojen tinejdžerskim puritanizmom panka te intelektualnim i političkim artizmom post-panka kao i njihovom objedinjujućom DIY („Uradi sam“) ideologijom, Zograf je u tinejdžersko doba, još dok je bio Saša Rakezić, startovao kao jedan od prvih i autentičnih jugoslovenskih stvaralaca fanzina. Njegov fanzin zvao se, sasvim u skladu s tvrdom estetikom tog doba, „Kreten“ uz jednako nazubljeni slogan: „Kreten su anti-kretenske novine za ljude!“

Tokom osamdesetih, od alternativnog novinarstva Saša Rakezić se sve više kretao ka crtežu, te konačno, otkrivši svoj pseudonim, Aleksandar Zograf, kao i svoj crtani alterego koji mu je dao priliku da svedoči izravno, iz stripa, potpuno se odredio i usmerio ka punom strip izrazu.

Možda bi se Zograf, koga je najviše od svega zanimalo da poput šamana istražuje nevidljive, meandrirajuće granice koja deli stvarnost od snova, zauvek zaustavio u toj međuzoni da devedesetih godina dvadesetog veka, stvarnost nije onako brutalno grunula u sve naše snove i tlapnje. Tako je i Zograf, zagledan duboko u sopstvenu podsvest, morao da se trgne. Odurna fantazmagorija svakodnevice tih godina bila je daleko snažnija od svake zamamane hipnagoške vizije. Njegove strip-reportaže iz ludilom i ratovima zahvaćene bivše Jugoslavije, objavljivane u mnogim svetskim zemljama, bile su britke, duhovite, potresne, iskrene analize autoimune, razarajuće bolesti koja je zahvatila naše društvo i od koje se do danas nismo sasvim izlečili. One su uostalom i stvorile Aleksandra Zografa kakvog danas poznajemo – strip-autora poznatog i cenjenog u svetskim okvirima, čija je vrednost, čini se ponekad, neospornija, a status utemeljeniji bilo gde izuzev u zemlji iz koje je i u kojoj živi.

Poslednjih desetak godina, Zograf na stranama nedeljnika „Vreme“ istražuje sve granice formata strip-kolumne na dve table. Ovaj potentni cross-over eseja i stripa on koristi na razigran, zabavan, ponekad duhovit, ponekad melanholičan način. Uz kontinuirano istraživanje sveta snova kao i frontalno suočavanje sa surovom realnošću, Zografa, u trećoj deceniji stvaralaštva, ponajviše zanimaju intimna putovanja kroz vreme i prostor. Kulturni arheolog i istraživač par excellance on pasionirano posećuje buvlje pijace i na njima pronalazi odbačene artefakte nekih zaboravljenih, rasutih života, foto-albume, pisma, dnevnike, koje u svojim dirljivim malim strip-albumima brižno rekonstruiše. S jednakom istraživačkom strašću putuje svetom i prenosi nam svoje utiske u povremenim putopisnim vinjetama o gradovima viđenim jednim živahnim i jedinstvenim pogledom zainteresovanim za svaki neobični detalj, a posebno zaljubljenim u sve što je malo, neznatno, stidljivo, i što bi lako promaklo oku neopreznijeg posmatrača.

Duboka iskrenost, neumorna predanost, beskompromisnost, jedinstvenost autorskog izraza i kristalna mudrost kakvu samo nepatvorena naivnost poseduje, sve su to razlozi koji su opredelili žiri Fonda “Todor Manojlović” da nagradu za moderni umetnički senzibilitet ove godine dodeli – Aleksandru Zografu.

* * *
Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf) rođen je 1963. godine u Pančevu.
U jugoslovenskoj periodici objavljuje stripove počev od 1986. godine, u časopisima NON, Ritam, Rock, Mladost.  Početkom devedesetih, Zograf počinje aktivnije da objavljuje u inostranstvu, naročito u Americi  (u časopisima: The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Bonus,Tantalizing Stories, The Stranger, New City i mnogim drugim).

Fantagraphics Books objavljuju više njegovih samostalnih naslova: Life Under Sanctions, Psychonaut #1 i Psychonaut #2.
Zajedno sa Bobom Kathmanom, Zograf je autor internacionalne antologije stripova inspirisanih snovima, Flock of Dreamers, izdanje Kitchen Sink Press. Iz štampe je izašao i treći broj serijala Psychonaut,koji je objavljen zahvaljujući saradnji Monsterpants Comics i Freight Films.
Redovno je objavljivao  nedeljni strip (Regards from Serbia, a zatim i Aleksandar Zograf`s Diary ) na američkom veb sajtu thecomicstore.com.
Počev od 2003. godine, redovno objavljuje po dve strane stripa u boji u beogradskom nedeljniku Vreme.
Autor je učestvovao na više internacionalnih strip festivala, konferencija i izložbi.

Značajnije nagrade:
– 1997. god. MAKS za strip autora godine, Zaječar
– 1998. god. “Lucca Comics”, Italija, specijalna nagrada
– 1999. god. “Scomese sul futuro”, Napulj, Italija
– 1999. god.  “Hector Oesterheld Award – XXIII International Exhibition of Comics”, Rim, Italija
– 2009. god.  Oktobarska nagrada grada Pančeva
– 2009. god. Nagrada “Desimir Tošić”

Samostalne izložbe: Pančevo ( Galerija Nova), Beograd ( Underground, Remont, Ozone, Magacin u Kraljevica Marka, Galerija Službenog Glasnika, Remont), Sijetl (Roq la Rue), Pariz ( Regard Moderne ), San Francisko (Cartoon Art Museum), Poatje (Fanzinotheque), Rim (Mondo Bizzaro), Solun (Cofix), Beč (Machfeld Gallery, Transporterbar, Museums Qaurtier)…

Zograf je objavio i samostalne naslove u Britaniji (Dream Watcher, Bulletins from Serbia), Italiji (Diario, Lettere Dalla Serbia, Psiconauta, Salluti dalla Serbia, C`e vita nei Balcani, Appunti 1, Appunti 2), Francuskoj ( E-Mails de Pancevo, Bons Baisers de Serbie, Vestiges du monde), Španiji ( Como Fui Bombardeado por el Mundo Libre, Fin de Siglo, Vida en los Balcanes), Srbiji (Okean iznenađenja, Mesec i ognjeno srce, Polovni svet), Hrvatskoj (Tusta i tma),  Finskoj ( Elamaa Saarroksissa), Nemačkoj (Psychonaut), Grčkoj ( Hairetismata apo ti Servia), Mađarskoj (Pszichonauta)…

Zografovi radovi objavljeni su u domaćim časopisima: Reč, Košava, Naša Borba, Vreme Zabave, New Moment, Patagonija, Lavirint, Striper, Kuhinja, i dr.
Radovi objavljeni u evropskim časopisima: Galago (Svedska), Underground (Velika Britanija), Zone 5300 (Holandija), Lapin (Francuska), Il Manifesto, Linus, Internazionale, Cuore, Mano, Kerosene, XL, Germinal,Nonzi  (Italija), Vavel, Galera (Grčka), Stripburger (Slovenija), Fidus (Norveska), Noitarumpu (Finska), Jump, Magyar Narancs (Mađarska)…

Bibliografija
•    Polovni svet, Službeni glasnik, 2009. (Srbija)
•    TV Addicts, Kabinett 2008. (Austrija)
•    Vestiges du monde, L'Association, 2008 (Francuska)
•    Hairetismata apo ti Servia, Kapsimi, 2007. (Grčka)
•    Regards From Serbia, Top Shelf, 2007. (SAD)
•    Abramacabra, Francesca Faruolo/Emanuele Del Medico / 20 fifastrocche illustrate da Aleksandar Zograf, Black Velvet, 2006. (Italija)
•    Appunti Vol 2, Black Velvet, 2006. (Italija)
•    Pszichonauta, Nyitott Konyvmuhely Kiado, 2006. (Mađarska)
•    Tušta i tma, VBZ, 2005. (Hrvatska)
•    Appunti Vol 1, Black Velvet, 2005. (Italija)
•    (C'e) vita nei Balcani?, Black Velvet, 2005. (Italija)
•    Išmail, Vladimir Arsenijević / Aleksandar Zograf, Rende, 2004. (Srbija)
•    Jamming with Aleksandar Zograf, samizdat, 2002.
•    Dreamtime / Wartime, The Comics of Aleksandar Zograf, catalogue for the exhibition at Cartoon Art Museum, San Francisco, 2002. (SAD)
•    Mesec i ognjeno srce, SKC, 2002. (Srbija)
•    Vida en los Balcanes?, Under Comic, 2001. (Španija)
•    Tv Addicts, Innovation / Telesma, (Italija)
•    Saluti dalla Serbia, Punto Zero, 2001. (Italija)
•    Fin de siglo, Under Comic, 2001. (Španija)   
•    Cronache da sotto le bombe, Lettere di Djordje Vidanović, Saša Zograf, Maja Zurovac, Multimage, 2000. (Italija)
•    Como fui de bombardeado por el mundo libre, Under Comic, 2000. (Španija)
•    Okean Iznenađenja, Lom, 2000. (Srbija)
•    Bons Baisers de Serbie, L'Association, 2000 (Francuska)
•    Green Movie Group Collection Green Movie Group Rditore, 1999 (Italija)
•    Psychonaut #3, Monster Pants Comics / Freight Films, 1999. (SAD)
•    Psiconauta, Punto Zero, 1999. (Italija)
•    Bulletins from Serbia, Slab-o-Concrete, 1999. (UK)
•    E-Mails de Pančevo, L'Association, 1999. (Francuska)
•    Lettere della Serbia, Punto Zero, 1999. (Italija)
•    Psychonaut, Jochen Enterprise, 1998. (Nemačka)
•    Dream Watcher, Slab-o-Concrete, 1998. (UK)
•    Diario, Centro fumetto Andrea Pazienza, 1998. (Italija)
•    Flock of Dreamers, an Anthology of Dream Inspired Comics, edited by Saša Rakezić and Bob Kathman, Kitchen Sink Press, 1997. (SAD)
•    Elamaa saarroksissa, Noitarumpu, 1996. (Finska)
•    Psychonaut #2, Fantagraphics Books, 1996. (SAD)
•    Psychonaut #1, Fantagraphics Books, 1996. (SAD)
•    Life Under Sanctions, Fantagraphics Books, 1994. (SAD)

* * *
Fond „Todor Manojlović“: Nagrada za moderni umetnički senzibilitet

Fond „Todor Manojlović“ Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina svoj rad i angažman otpočeo je 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.
Veliki broj aktivnosti Fonda usmeren je, ne samo ka konačnoj reafirmaciji dela Todora Manojlovića, već i u pravcu razvoja i unapređenja književnosti i srpskog jezika. Tu svakako spada objavljivanje dela Todora Manojlovića, analiza Manojlovićevog književnoteorijskog stvaralaštva od strane vodećih književnika, teoretičara književnosti i predan naučno-istraživački rad koji uključuje i kontakte sa relevantnim proučavaocima i institucijama kulture u Mađarskoj i Rumuniji, kako bi se prikupila književna zaostavština Todora Manojlovića. Od postanka Fonda, radi se na bibliografiji Todora Manojlovića, pri čemu su uspostavljeni i međunarodni kontakti.

Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po svom opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića „Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji  pisac proteklog dvadesetog veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.

Više od dvadeset godina aktivnog angažmana i delovanja Fonda „Todor Manojlović“ u okviru Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ dalo je vidne rezultate i opravdalo je svoje postojanje. Ustanovljena je prestižna nagrada pod nazivom „Nagrada za moderni umetnički senzibilitet“ koja je profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji.  O  laureatima odlučuje Upravni odbor Fonda, uz aktivno učešće prethodnih dobitnika Nagrade i angažman zaposlenih u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“.
Upravni odbor Fonda čine: predsednica prof. dr Vladislava Gordić Petković (književna teoretičarka i kritičarka, redovni profesor na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu), Predrag Miki Manojlović (glumac), mr Boško Milin (teatrolog, docent na odseku Dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), Vladimir Arsenijević (književnik i prevodilac) i Radovan Živankić (akademski slikar, direktor Savremene galerije Umetničke kolonije „Ečka“ u Zrenjaninu).

Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića. Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda „Todor Manojlović“ su:

za 1992. godinu Miodrag Pavlović
za 1993. – Milorad Pavić
za 1994. – Miodrag B. Protić
za 1995. – Đorđe Balašević
za 1996. – Dušan Kovačević
za 1997. – Marina Abramović
za 1998. – Miroljub Todorović
za 1999. – Momo Kapor
za 2000. – Pavle Ugrinov
za 2001. – Jovan Hristić
za 2002. – Jovica Aćin
za 2003. – Vida Ognjenović
za 2004. – Miroslav Josić Višnjić
za 2005. – Radovan Vučković
za 2006. – Oto Tolnai
za 2007. – Muharem Pervić
za 2008. – Milena Marković
za 2009.–  Želimir Žilnik
za 2010.–  Mileta Prodanović

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji „Feniks“ u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“. Do sada objavljene knjige u ediciji su: „Ulazak u Kremonu“  Miodraga Pavlovića,  „Leteći hram“ Milorada Pavića, „Otmica Evrope“  Miodraga B. Protića, „Dodir svile“ Đorđa Balaševića, „Sveti Georgije ubiva Aždahu“ Dušana Kovačevića, „Recept za zapaljenje jetre“ Miroljuba Todorovića, „Sarajevske priče“ Mome Kapora, „Stvor – ponor“ Pavla Ugrinova, „U traganju za pozorištem“  Jovana Hristića, „Duge senke kratkih senki“  Jovice Aćina, „Putovanje u putopis“ Vide Ognjenović, „Hiljadu i jedna reč“ Miroslava Josića-Višnjića, „Vojvođanska književna avangarda“ Radovana Vučkovića, „Pesnik od svinjske masti“ Ota Tolnaija, „ Dođe mi da poludim“ Muharema Pervića, „Šuma blista“ Milene Marković i „Tranziciona galanterija“ Milete Prodanovića.

Svečano uručenje nagrade laureatu za 2011. godinu, Aleksandru Zografu biće upriličeno u Zrenjaninu tokom narednih meseci.