Свечаним програмом обележена је 188. годишњица рођења великог песника српског романтизма Бранка (Алексија) Радичевића у Славонском Броду. Престижна награда Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке, за најбољу песничку књигу на српском језику објављену између две јесење манифестације, равноправно је припала Манојлу Гавриловићу за књигу песама ”Црна плавет” (Српска књижевна задруга, Београд) и Драгославу Дедовићу за књигу изабраних и нових песама ”За клавир и диџериду” (Алтера, Београд).
Ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Крстивоје Илић, председник, Јелена Алексић и Ненад Грујичић. У најужем избору биле су и књиге Ранка Павловића, Томислава Маринковића, Милене Марковић, Ивана Лаловића и Радмила В. Радовановића.
Књига ”Црна плавет” Манојла Гавриловића (1945) представља нови зрели резултат у завидном опусу. Рођен у Бјелуши у Златиборском округу, чувеном месту у којем се с колена на колено преламају српске легенде са концентричним круговима историјских догађаја (забележени и руком Вука Стефановића Караџића), песник је из детињства понео знамење таквога поднебља и населио га у својој поезији. Отворен за музичку лепоту језика у разноликим песничким формама – све до слободног стиха, Гавриловић пева и окрилаћује готово сваку песму митским сликама и призорима. Ако је матерња мелодија у језику одлика сваког истинског песничког рукописа, онда је Манојле Гавриловић један од репрезентативних примера тако схваћеног песничког погледа, а у знаку стражиловске линије певања. На том фону, књига ”Црна плавет” представља узбудљиву и целовиту збирку поезије исписану занатски дотераним краснописом живог надахнућа.
Књига ”За клавир и диџериду” Драгослава Дедовића (1963), представља чудесну песничку мапу једне несвакидашње судбине. Рођен у Земуну, одрастао у Калесији и Тузли, годинама стварао у Немачкој (живи у Берлину), Дедовићева поезија калеми завичајну и светску ауру искуства, лирски пулсира изнуђеним укрштајем једнога и другога. У сусрету са новим животним простором, са странствовањем и егзилом, он је, у детаљима призора, песник дубинске анализе узрочно-последичних линија балканског удеса. И Дедовићеве љубавне песме носе печат реченог, нагрижене су драмом борбе за опстанак – отворена рана емоције и интиме. За цео живот обележен сеобним силама и ударима, Дедовић се држи оне сентенце да песник може да пише тек кад оде из завичаја. Као и у самом наслову књиге, спојивши клавир и диџериду (абориџински музички инструмент традиционално прављен од суве гране еукалиптуса), Драгослав Дедовић сабира удаљене феномене творећи тако, и на симболичан начин, особену симбиозу новооткривеног звука на мапи српског песничког језика.
Награду ”Печат вароши сремскокарловачке” свечано је лауреатима уручио директор Бранковог кола, песник Ненад Грујчић, нагласивши да Бранково коло има свевидеће чуло за указивање на изврсне ауторе који, из разних разлога, нису у режираним комбинаторикама награђивања увек истих песника на нашој књижевној сцени. Управо из тог разлога, лепота свечаног чина додела ”Печата вароши сремскокарловачке” у најстаријој српској гимназији одише радошћу и свежином имена проглашених лауреата.
Манојле Гавриловић је истакао да доћи у Сремске Карловце већ значи бити награђен а поготово значи појавити се као лауреат престижне награде, и то на дан рођења Бранка Радичевића. Драгослав Дедовић је рекао да су Сремски Карловци место врхунског споја српства и европејства, далеко јаче и смисленије од данашњих покушаја, и да је Београд много далеко иза домета престоничких Сремских Карловаца по дубинама културних и духовних вредности.
”Печат вароши сремскокларловачке” је у самом врху наших најстаријих и нaјугледнијих песничких награда. Додељује се од 1967. године. Међу досадашњим добитницима налазе се најугледнији песници: Миодраг Павловић, Матија Бећковић, Драган Колунџија, Рајко Петров Ного, Раша Попов, Вујица Решин Туцић, Драгомир Брајковић, Дара Секулић, Стеван Тонтић, Даринка Јеврић, Ранко Јововић, Милан Ненадић, Ранко Рисојевић, Новица Тадић и други.
