Oko karlice oči nejači rastu
Šuma beži od bolesti jutra
Jutro rasuto ječi u knjigu ušiveno
Mir neki daleki k'o mravinjac
Uz moje noge raste
Prazna volovska kola niz džombe silaze
Za nestalim glasom u ugašenom gradu
A moja pesma izgreva osmehom
Zove trešnje jagode bele rade
zdravca mlječike molikve i neke daleke jeke
u magli jutra voz se na leđima vozi
putnici k'o izlozi preko puta postavljeni
iz moje zabrinute zasede niče žbun
pun zelenih grudvica radi zdravlja svaku zgrizoh
a pesma iz mene izgreva k'o zdravac izvor iz kamena

UPAD

Upade u kuću pameti magare
Oglav ga vodi kroz police
Misli magare da su ulice
Trči iz sebe u konjče
Žuri se čivita tamo ovamo
Ne pita kuda skače svuda
Žuri juri htelo bi da rže
Sapliće se u pameti kija
Ote mu se pameti ija ija ija!

PREDSTAVA

Noćas sam muzikant nosim od sebe veći instrument – bas
u sastavu  sastav sam vas sobom sam
Izlazim na čistinu k'o napuštena vatra
Glas moj popio bas – pijan instrument me jaše
Konjče neko veselo sa oglavom juri naokolo
Predstavom predstavlja sama sebe na povodcu bez povodca
Konjče razigrava magarad neku pred zidom ne videći zid
Na zidu poruka koju ne pije magareća misao:
Gestapo je bio bolji!
Neko iviči ivicu sveta kroz naše neme kuće

I što će biti biće bilo – osmehuje se svirka iz oblaka

KORONA

Nad glavnim trgom pobede korona belo žuta
Oblak uma ustaje u oblak uvire topot žena
Uviru tabani u oči trojanskom konju
brdovitijem od brda pobede
Konj kruto drži pravac na pravcu žitnom
divne žene uvršene odbeglim osmehom
Svom snagom hrle žestoko grle lestve
Ulazi bezizlaz u trbuh tišine
niz rep konja silazi stado blekom zagledano
Svet bleke kruži nad celom rekom

A Zemlja k'o bulka božura vulkanskim vatrometom
Izviruje iz sebe
zlatom i kamenom predak izgubljena izvora zasipa zvono
zvono gladnije od zveri guta samo sebe