Након свестраног упознавања са пристиглим рукописима жири је у више наврата расправљао, најпре сачинио ужи избор, а потом, после накнадног увида у тај избор, једногласно донео

О Д Л У К У

Прва награда на конкурсу „Раде Томић“ за 2012. годину додељује се аутору Радошину Зајићу из Трстеника, за рукопис ПЕСМЕ МИРЈАНЕ И ТАЈНЕ СЛОВА, који је замишљена и остварена  књига као сложена, промишљена језичка и лирска зиданица. Њени уводни ставови наликују на парафразу библијског Проповедника да би се, поступно, Зајићево певање разгранавало у готово химнични, пантеистички доживљај свеколико опазивог света и дослух с васељенским вредностима, том вишом целином над којом бди недремано, свевидо Око. Једна искрена, мирјанска скрушеност зрачи из његовог језика и стиха условљавајући њихову пробраност.

Ово певање „конкретизује“ се у исходу споменима љубостињских слика, фрескописца Макарија, владике Николаја и златовезја Јефимије, то јест унеколико неочекиваном а складном појавом сонетне форме (почев од песме Творцу слова до Златовезја Јефимије  у којој се стиховно обличје изнова мења). Колико суспрегнута и дисциплиновано остварена, толико је, не само на основу претходне опаске, Зајићева књига и изнутра, из језика и формотворног поступка разбокорена, но не на штету општег утиска и склада, то јест деликатне хармонизације.

Не у каквом дословном смислу већ по оданости овим начелима певање  Радошина Зајића кореспондира  и с оним чије име носи награда која му је припала – песником Радетом Томићем, тим симболом прегалаштва и трајања.

Награда је штампање понуђене књиге у издању Књижевног клуба „Бранко Миљковић“ из Књажевца, едиција Бдење – награда Раде Томић.

Друга награда додељује се Слађани Ристић из Београда за рукопис НЕДЕЉНА ЧУДА. Песнички свет Слађане Ристић легитимише се најпре као круг малих чуда, свакодневних доживљаја и непретенциозних а свеједно животно битних „Ситница“. Но то је само први, непотпуни утисак подстакнут и самим насловом њене књиге. Видокруг ове песникиње разлистава се, међутим, како ће се читалац убрзо уверити, у множину праваца. „Игре“, бављење наоко „малим стварима“ – језички битно другачије, дисперзивније но што је то својевремено прокламовао Васко Попа – прожимају бројне, парцијалне али знаковите слике и спомени што сведоче о доласку „усталасаног века“. Завичајне, у ширем смислу речи, индикације и сличице ускрсавају, пак, промени Ртња и Хајдук-Вељка, између осталог, док о односу према уметности (песничкој и уметности уопште), посебно казује ниска песама посвећених Брани Петровићу, Зорану Радмиловићу, Слободану Стојадиновићу и Бранку Миљковићу.

Поезија Слађане Ристић предочава нам један свеж, нетипичан, радознао и по учинку занимљив глас, саму супротност списатељској рутини, празној вештаствености и писању писања ради, тој почасти која све више узима мах.

Трећа награда додељује се Татјани Дан Ракић, песникињи из Пожеге, за рукопис ПАСТРМКА ИСПОД КОЖЕ. Њене песничке минијатуре су стилизоване као својеврски записни, магновена реаговања и „коментари“, одсеви доживљавања и промишљења. Средишњи део њене књиге Пастрка испод коже  посведочује, међутим, да ауторка влада и амбициознијом и заокруженијом формом (песме Време летења, Печат, Читајући недовршени либрето, Афродита, Калиграф и синкопа, Земљина тежа и друге). Игра изговарања и немости, онога што је спољашње и, метафорички и симболички речено, томе насупрот скривено „испод коже“ нуди се као нека врста „општег кључа“ за одгонтање ауторкиних наума и домашаја.

У Књажевцу, 1. јуна 2012. године

Срба Игњатовић, председник

Зоран Вучић, члан

Обрен Ристић, члан