Zanimljivo je da čak 95 od 100 ljudi čita veoma usporeno, uspevajući da “savlada” tek 180-220 reči u minuti, a to znači da “pređe” 1,5 do 2 stranice za jednu do dve i po minute (3.). Pri brzom čitanju oči se zamaraju više nego pri usporenom (4.), dok nivo razumevanja pri tradicionalnom čitanju doseže do 60 posto, a kod brzog se penje i na 80 od 100 posto pročitanog (5.). Tokom jednog časa čitanja, oči “izvršioca čitalačkih poslova” su čak 57 minuta fiksirane na tekstu, pa bi se moglo reći da su “uplovile” u relativno mirnu luku (6.). Tokom procesa čitanja, čitaočeve oči gledajući na različita slova “upućuju” mozgu različite “dojave” i “slike”, mozak ih sve, bez ikakve prethodne selekcije objedinjuje u jednu sliku (7.).
Oči čoveka sa prosečnim čitalačkim navikama na jednom redu teksta naprave 12-16 pauza, dok kod brzog čitanja “zastoj” se desi svega 2-4 puta na istoj “maršuti” vida (8.).
Uobičajeno je da kod čitaoca obim istovremene fiksacije čini 10 štampanih znakova, to jeste istovremeno se jednim pogledom “obuhvati” 1,5 do 2 reči u istom redu. Kod onog koji brzo čita “uslov” znakova jednim pogledom je znatno bogatiji: 200-300 znakova ili 33-38 reči iz nekoliko redova teksta (9.). Pri laganom čitanju uobičajena su 0,5 do 0,7 neopravdanih vraćanja na pročitani tekst po jednom redu (10.).
Učenici na jednom redu teksta naprave 20 regresivnih pokreta, a studenti 15 (11.).
Prilikom tradicionalnog čitanja u proseku jedna šestina izgubljenog vremena otpada na regresivne pokrete očiju (12.).
Kako su čitali velikani
Napolen je čitao brzinom od 2 000 reči u minuti (13.). Gorki je postavio rekord od 4 000 pročitanih redova u minuti (14.), dok je Balzaku za čitanje romana od 200 stranica bilo dovoljno samo pola sata (15.). Rekorder po broju pročitanih knjiga je slavni ruski biopsiholog Nikolaj. A. Rubakin sa 250 000 pročitanih tomova (16.). Po broju doslovno zapamćenog štiva iz pročitanih knjiga niko nije ravan izvesnom E. Gaonu, koji je zapamtio sadržaje 2 500 pročitanih knjiga i mogao je da ih uvek ispriča od reči do reči kao što je u tim tomovima napisano (17.). Niko kao Tomas Edison nije mogao da čita istovremneo 2-3 reda i da zapamti sadržaj teksta zahvaljujući sposobnosti maksimalne usredsređenosti (18.).
Stiven Blumberg – najslavniji bibliokleptoman
Jedan od najslavijih bibliokleptomana na svetu, Stiven Blumberg, prisvojio je 23 000 retkih knjiga iz 268 biblioteka da bi obogatio svoju kolekciju, čija je vrednost procenjena na oko 20 milona dolara. Ovaj knjižni kleptoman je razradio i primenjivao najrazličitije metode samo da dođe do plena, pa bi ponekad ulazio u biblioteku kroz ventilacione instalacije ili iz “šahta” lifta (19.).
Najduži maraton zadatog čitanja naglas
Najduži maraton čitanja naglas trajao je 224 sata i zbio se u Trgovinskom centru “Mas” u gradu Pajsandu, u Urugvaju. Maratonci i maratonke u čitanju Milton Nen, Silvina Karbone, Karlos Anton, Edit Diaz, Joland Baptista i Natali Dantez postavili su tom prilikom svetski rekord čitajući glasno (mada ne i na sav glas), neprestano od 13. pa sve do 22. septembra 2007. godine (20.)
Branko Rakočević
