Ivanji u svom radu posebno ukazuje na blizinu koncentracionog logora Buhenvald, koji se nalazi oko šest kilometara od muzeja u šumi u kojoj je Gete napisao neke od svojih najlepših pesama. On razmatra i odnos velikog pesnika u svojstvu ministra prema sili i nasilju: u slučaju jedne čedomorke u Vajmaru odbio je pomilovanje, iako je o sudbini čedomorke Margarete pre toga tako dirljivo pisao u svom „Faustu“.

Eseji u ovoj knjizi obrađuju teme genija, nasilja, sveta, ljubavi, prirode i sećanja, a Geteov muzej na ovaj način uvrstio je Ivana Ivanjija među vrhunske poznavaoce Geteovog života i dela.