________________________________________

РЕЧ КРИТИКЕ О “ШАМАНИЈАДИ” СЛОБОДАНА ШКЕРОВИЋА

Слободан Ивков: “Окосницу радње, чини период живота овог ‘шамана у настајању’ после својеврсне шаманске иницијације и могућег прелаза из друге димензије ‘кроз опну’. (…) Аутентични сигналистички прозни брејнсторминг, најсрдачније препоручујем као неспорно ново читалачко искуство.”

Мирољуб Тодоровић: “Шаманијада је интермедијално дело чија фантазмагорична структура и аура помало подсећа на Расткову ”Бурлеску Господина Перуна Бога Грома”. У њој, и са њом, Шкеровић постаје нека врста сигналистичког Џојса/Молоха који се маестрално поиграва језиком и сликом, фантастичком и митотворачком збиљом, експресијом и унутарњим психогеним токовима. Његова проза дефинитивно неће имати шири круг читалаца али ће, надам се, имати стрпљиве аналитичаре и тумаче  што је, по мени, за једног ствараоца далеко важније.”
________________________________________

РЕЧ КРИТИКЕ О “ВЕРИГАШИМА” ЗОРАНА СТЕФАНОВИЋА

Ото Олтвањи: “Зоран Стефановић плете причу епских размера и јарког локалног колорита која је истовремено научна фантастика, фантазија и хорор, а одјекује увек актуелним мотивима присутним у најбољим примерима светске продукције.”

Павле Зелић: “Ако успете да одвојите Зорана Стефановића, прозаисту, од његових других, многоструких улога, шта остаје? Приче, какве нисте нигде могли читати, идеје, мотиви из полузаборављеног колективног сећања који, иако фрагментирани и некомплетни чине фантастичан мозаик овог романа и универзума у којем Стефановић није творац, па чак ни луткар са концима у рукама, већ само водич. Ако се усудите да га пратите.”
________________________________________

РЕЧ КРИТИКЕ О “ОГЛЕДАЛУ ЗА ВАМПИРА” АДРИЈАНА САРАЈЛИЈЕ

Илија Бакић: “Професор Едуардо Ласнер зарад освете онима које сматра мање вредним и недостојним одмеће се у загрљај мрачних сила и бића. Неодољиви низ догађаја који је својом одлуком покренуо, ипак, надилази његове жеље и снаге. Стаза искушења води од науке до магије, од урбаних центара до периферија, од цивилизације до дубоке прашуме, од надмоћи и тријумфа до пораза и понижења. Смех се меша са сузама, вера са спознајом сопствене ништавости, искреност се гуши у цинизму. Роман Адријана Сарајлије необуздана је, виспрена и врцава приповест која потврђује његово запажено место међу млађим српским писцима фантастике завређено збирком ‘Мануфактура Г’ (Тардис, 2010)”

Александар Југовић: “Адријан Сарајлија нас у свом роману води на узбудљиво путовање савременим друштвом служећи се научном фантастиком, хорором и магијским тумачењем света. Очитим талентом за приповедање, аутор се маштовито креће између тананих граница науке и мита, фантастике и реалности, беде и сјаја друштва, светла естрадне позорнице и тмине социјалних светова, наде и страхова људи, здравља и болести, манипулације моћних и покушаја отпора немоћних, еротичности и садистичке сексуалности, архетипског и друштвено хиперреалног.”