U nameri da preispitivanjem književne kritike, ogledalom krize, pokrenu ciklus njene obnove u prostorijama Srpskog književnog društva su na tribini „Legitimitet i budućnost književne kritike u medijima” govorile Vesna Trijić koja piše književnu kritiku za „Blic”, Jasmina Vrbavac urednica u Redakciji za kulturu RTS-a i književna kritičarka Tamara Krstić.
Problem je što u medijima preovladava težnja mešanja zabave i znanja, populistički duh koji bi da istinu potvrdi skandalom, a vrednost zameni učincima prodaje.
Vesna Trijić, koja za svoju nedeljnu književnu kritiku u „Blicu” ima ograničenje od 1.500 karaktera, kaže da je pragmatičan duh zavladao kulturom.
– Promenio se sam pojam stvaralaštva, za razliku od nekadašnjeg umetnika on danas treba da se ophodi kao preduzetnik. Uloga štampe je na početku bila da demokratizuje društvo, podstiče kritičko mišljenje, a danas je štampa industrija, ona razvija konformizam. Tržišta neće nestati, očigledno je da je to budućnost kulture, ali nama je ostala sloboda da ne odustanemo kako bi mediji doprinosili intelektualnom životu i protoku ideja. Bitno je da se književne kritike stavljaju na redovnim kulturnim stranama, a ne da ih ubacuju u dodatke čime se kultura uvek postavlja kao nešto sporedno.
Jasmina Vrbavac, koja jednom mesečno piše književnu kritiku za naš list, primetila je da su okupljeni na tribini družina koja poznaje književnost, jedna zatvorena klika. Poenta književne kritike u medijima jeste da utiče na širu populaciju, da ljude privuče knjizi, a to mora raditi u okviru pojednostavljenog diskursa kako bi šira publika mogla da isprati kritiku. Međutim, postoji kriza autoriteta generalno, kriza pisca. Mnogi danas sagledavaju književnost, umetnost, kulturu kao nešto potpuno bespotrebno, što pritom ne donosi novac. Ona nema pritisak pri radu, ali ima utisak da je to i zato što je književnost, kultura uopšte do te mere marginalizovana da njima nije ni bitno ko se tu pojavljuje i šta priča. Obično se emisije prikazuje u što kasnijim terminima, kasni montaža, nema plate itd.
Pitanje koliko se nekad zaista čitalo, a koliko se danas čita postavila je Tamara Krstić. Pored loše kulturne politike, tržišta, nestajanja kritike pitamo se da li smo spremni da čitamo književni tekst. Gubi se vrsta ukusa i odgovor na pitanje šta je to književnost.
Ideja je da se ovim povodom održe još dve tribine, velčeras, na temu „Diskurs književne kritike u medijima” kada će učesnici biti Bojana Stojanović-Pantović, Mihajlo Pantić, Slobodan Vladušić, Vasa Pavković i (možda) Tatjana Rosić i 20. novembra kada će Ljiljana Šop, Aleksandar Jerkov, Teofil Pančić i Vladimir Arsenić govoriti na temu „Književna kritika i mediji – vrednovanje ili reklama”.
N. M.
izvor: politika
