Uz nove knjige, događaj koji je zacelo obeležio Pavićevu radnu 2009. godinu bilo je postavljenje njegove biste u Moskvi, ispred „Biblioteke stranih jezika“. Naime, njegovo poprsje, delo poznatog ruskog vajara Grigorija Potockog, nalazi se pored spomenika najznamenitijim svetskim piscima od Dantea do danas.

Vi ste jedini živi pisac koji je doživeo ovakvu slavu, da mu se spomenik nađe među velikanima svetske književnosti i to za života. Koliko vam to znači? Kako je zapravo došlo do toga?

-Ja ne bih bio među tim piscima da nije bilo ruskih čitalaca i svojih knjiga i pozorišnih predstava na ruskom jeziku. U vreme kad još nisam bio prevođen na ruski jezik, ruski čitaoci dolazili su u moskovsku „Biblioteku stranih jezika“ i tu u originalu, ili prevodima čitali moju prozu. Tako su mi ispričali kada smo Jasmina Mihajlović, moja supruga, i ja došli u Moskvu povodom jedne moje pozorišne predstave. Spomenik je tu zbog mojih knjiga, a njih su na ruskom jeziku izdavali mnogi: časopis „Inostrana literatura“, obnovljeni časopis „Jasna Poljana“ koji izdaje Tolstojev muzej u Jasnoj Poljani, izdavačkim kućama „Amfora“, „Azbuka“ i „Zebra 7“, kao i ruskim pozorištima od Moskve do Sibira koja su igrala i još igraju moje interaktivne drame, Moskovskom hudožestvenom teatru Čehova u Moskvi, LENSOV-u u Petrogradu, pozorištu u Voronježu i Prokopjevsku. Bez sjajnih prevodilaca Larise Saveljeve i Natalije Vagapove moje proze i mojih drama na ruskom ne bi bilo. Najzad, na poseban način dugujem zahvalnost ruskim novinama i časopisima, internetu, televiziji i radiju, ruskim slavistima i književnim, odnosno pozorišnim kritičarima koji su moja dela prihvatali sa velikom pažnjom. Zahvaljujući čuvenom ruskom skulptoru Grigoriju Potockom, koji je sa suprugom došao pre nekoliko godina u Beograd i tu uradio moj portret, mogu da kažem da sam za života dobio više no što mnogi ni posle smrti ne dobijaju.

O čemu govori vaš novi roman?

– Govori o činjenici da na jednom od raskršća u životu bivamo prinuđeni da izaberemo svoju budućnost, ovakvu ili drugačiju, sve zavisi od odluke u tom odsudnom času.
Svojim knjigama ste od samog početka spisateljske karijere postepeno otvarali vrata budućnosti literature. „Hazarski rečnik“ nazvan je knjigom novog milenijuma: kakva je vizija sudbine knjige u budućnosti s obzirom na pojavu i prisustvo novih medija?

– Nikad se u istoriji knjige nije čitalo kao danas. Lažne su sve brige za knjigu. Ona će samo podeliti svoje dužnosti sa novim elektronskim medijima. Moj rad u oblasti interaktivne drame doprineo je da osetim kako zaista pišem u prvom a ne dvadeset prvom veku.

Svaki pisac, umetnik, stvaralac ima neku svoju tajnu, svoju formulu.
Imate li vi neki poseban obrazac, neki moto, savet za sve one koji knjigu vezuju za svoju sudbinu?

– Prema jednom drevnom prosedeu iz petnaestog veka (koji je jamačno mnogo stariji), u svakoj knjizi postoji neka rečenica ili neki stih koji su samo vaši i govore o vama. Otvorite knjigu nasumce noktom i prebrojte redove dok ne dođete do onog reda, stiha koji odgovara datumu vašeg rođenja. To je ono mesto na kojem knjiga ima nešto da poruči vama lično. I nikada nemojte postupak ponoviti s istom knjigom. I još nešto. Nemojte se sekirati ako vam se desi da neku drugu knjigu ne stignete da pročitate do kraja. To nije loše za knjigu. Nedočitana knjiga je kao život bez smrti.

Pisac vaše biografije pozvan je da nam odgovori na delikatno pitanje, šta misli da li sama država, tj. nadležne institucije čine dovoljno da afirmišu srpske pisce u inostranstvu?

– Od države je dosta da nam ne pljuje u supu, kako je nekad bilo. Veoma bi važno bilo kad bi država plaćala (kao što čine druge države) prevode naših pisaca koje odabere strani izdavač.

—

Ruska „Istorija Beograda“

– U manastiru Rača na Drini održaće se ove jeseni jedan skup o mojim knjigama u okviru stalne tamošnje manifestacije. U Rusiji će objaviti moju „Kratku istoriju Beograda“ u prevodu Larise Saveljeve. Za niz knjiga imam ugovore sa izdavačima u Evropi i Aziji, a Matica srpska će objaviti jednu knjigu o recepciji mojih knjiga u svetu. Pošto ima oko 40 prevoda mojih knjiga na strane jezike, to je veliki posao.

—
(Mila Milosavljević – Glas-javnosti.rs)