Doveden je u Omsku tamnicu gde je u rubrici “Koji zanat zna” zapisano: “Fizički radnik. Pismen.” Šta je sve prepatio na robiji, tada 28-godišnji inženjerski poručnik u ostavci ispričaće u “Zapisima iz mrtvog doma”, koji nisu samo freska tamnice već umetnikova vizija tadašnje Rusije. Ne kaže autor zalud: “Mislim da su ovde svaka gubernija i svaki sloj Rusije imali svoje predstavnike”.
Roman nema jedinstvenog sižea, već je to niz priča o ljudima i događajima. Junaci su ruski seljaci i sluge, vojnici i begunci, brđani sa Kavkaza, Poljaci. Svi su oni činili zločine iz najrazličitijih pobuda, a najčešće to je bio protest potlačenih i uniženih. Neki su ubijali “štiteći čast svojih verenica od sladostrasnih tirana”, neki – “za glavicu luka”. Bilo je i takvih koji su “hotimično počinili zločin da bi se dopali robije i izbavili se od neuporedivo težeg života na slobodi”. Ubijali su iz ljubomore, zbog pljačke, a na robiji su bili i šverceri,
falsifikatori novca.
Delo bivšeg političkog krivca o svetu robijaša doživeo je ogroman uspeh. “Mrtvi dom” je izazvao bukvalno buru oduševljenja i obnovio moj književni ugled – pisao je Dostojevski. A. Miljukov u knjizi “Susreti i poznanstva” zabeležio je: “Zapisi su delovali potresno. U piscu su videli novog Dantea koji se spušta u pakao u toliko užasniji što nije ponikao u pesničkoj mašti već je ostajao u stvarnosti”. D. Pisarev je visoko ocenio humanizam dela i autorovu hrabrost da, nasuprot zvaničnom stanovištu govori o ljudskom dostojanstvu robijaša.
Definišući proces izopačavanja ljudske psihe autor kaže: “Sreta se, i to vrlo često, ovakav tip ubice: živi čovek mirno i smerno. Gorak mu je život ali trpi. On je, recimo, seljak – kmet, sluga spahijski, zanatlija, vojnik. Odjednom mu je prekipelo – nije izdržao i zario je nož svome neprijatelju i tiraninu. Prvo je zaklao neprijatelja i tiranina – to je zločin, ali razumljiv. Tu je postojao razlog. Ali kasnije on kolje i ljude koji mu nisu neprijatelji, kolje koga sretne, za grubu reč, za neljubazan pogled, radi zabave… Baš kao da se čovek opije, kao da je u bunilu”. Dostojevski je objektivno ukazao na gotovo sve korene iz kojih su nastajale potresne ljudske tragedije po zakonu nazvane – zločin i dao životnu motivaciju usamljene ljudske pobune koja se završavala porazom. Impresivna slika iz ovog dela nastaje od mnogih činilaca: izbora sredine (robijaši), neobičnih biografija junaka, bizarnosti portreta i duša (devijacije) od sanjarenja do mazohizma, iz mnoštva ličnih drama koje u zbiru daju apokaliptičnu tragediju.
Izuzetnu impresivnost “Zapisa” uočio je i Tolstoj u pismu Strahovu od 26. 09. 1880: “Ovih dana sam čitao “Mrtvi dom”. Mnogo sam bio zaboravio, ponovo sam pročitao i ne znam bolje knjige u celoj našoj književnosti, uključiv i Puškina”.
SLEDE NOVI HITOVI
POSLE Dostojevskog i “Zapisa iz mrtvog doma” koji izlaze u sredu 14. aprila, sledi Maksim Gorki, a njegovo delo “Mati” biće na kioscima u sredu, 21. aprila. Knjiga “Šinjel i druge priče”Nikolaja Vasiljeviča Gogolja izlazi 28. aprila. “Zlatne Ruse” će 5. maja predstaviti veliki sanjar ruske literature Aleksandar Grin sa zbirkom priča “Pacolovac”. U prodaji na kioscima 12. maja biće roman Mihaila Bulgakova “Bela garda”. Pretposlednja knjiga iz naše edicije “Zlatni Rusi” pojaviće se 19. maja, a reč je o romanu “Mi” koji je napisao Jevgenij Ivanovič Zamjatin. Poslednja majska sreda doneće “Izabrane priče” Antona Pavloviča Čehova.
(Novosti.rs)
