А на почетку своје прве збирке, песник Јовић пева:
”А све је овако кренуло
Као у некој бајци
Било некад и не поновило се
Можда овако и не почињу бајке
Ал сад је сасвим свеједно”.
Песме Миће Јовића нису тако оригиналне као његове идеје у опремању збирке. Оне су импресије, од поветарца до олује ухваћене у зраку, одлуке подложне промени у истој песми у којој сензибилни Јовићев дух и воли и не воли када успомене почну да до краја растачу љубав и киселина изгори лаж.
То је дубоко интимна исповедна поезија, као у песми (све су без наслова и интерпункције, али музички ритам ставља зарезе и тачке):
”Цео свој живот сам мислио да ћу постати неко
неко бољи од других можда најбољи
а истину нисам сазнао до дана данашњег
живео у свом свету мислећи да је недодирљив
да њихова зла коб не може ући
да су врата замандаљена
и да никад један од бројева постати нећу”.
Особа из ”импресума” која је ”тачке, зарезе и велика слова куцала, професор српске књижевности Гордана Јовановић објашњава ову поезију: ”У песмама ослобођеним интерпункцијских стега преовлађују мотиви усамљености и безнађа, али се ипак понегде пробија ”светлост звезде”, нада, искра буђења и борба против сивила света…Аутор се на сопствени начин буни против зла, учмалости, изгубљености, лицемерја”.
Овај млади јужњак, иначе земунски зет, како каже, за 37 година живота успео је много шта. Док паузу у Србији користи да посети фамилију, наступао је ових дана са својим панк саставом ”Цетени ћунци” (у преводу Поцепани чункови’) и у популарној београдској Академији. Припема две нове књиге истовремено, помирен да ће их издати у споственој режији, као и прву. ”Немам времена да чекам нити тражим издавача”- каже овај вишеструко талентовани уметник. Вишеструко, јер поред писања, свира бас гитару, а другу књигу пише у прози.
Портрет овог младог уметника употпуњује и посве необнична биографија: ради као кувар у Грчкој већ више сезона, покушавајући да буде и овде и тамо, Свака част на енергији и храбрости.
И, можда је и то битно, слику на насловној страни урадио је Александар Стаменковић.
(Жана Живаљевић)
