Kako javlja naš dopisnik, sunčan prolećni dan je izmamio Novosađane na ulice, pa je već do podne u sredu bilo teško naći primerak čuvenog remek-dela Maksima Gorkog.
– Dobili smo svega dvadesetak knjiga i prodala sam ih za nekoliko sati – kaže prodavačica iz kioska u Bulevaru oslobođenja. – Imamo stalne kupce kojima svake srede uz primerak „Novosti“ obavezno ostavljamo i knjigu.
Sa velikim nestrpljenjem svaku sredu očekuje i Vesna Panić, učiteljica, koja već u ranim jutarnjim satima žuri na kiosk po primerak svojih novina, ali i knjige.
– Zaista sam bila oduševljena kada sam saznala da moj omiljeni list objavljuje takva kapitalna dela – zadovoljna je Vesna. – Mada sam sve te knjige već pročitala, s velikim oduševljenjem ponovo ih čitam i divim se umeću ruskih majstora.
Sav tiraž knjiga koje su stigle na kioske u Subotici, rasprodat je u sredu pre podne. Jedan prodavac novina, požalio se našem dopisniku da je dobio samo 20 knjiga, a da je bez problema mogao da proda i sto!
Nestao je do podne ceo tiraž i u Valjevu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu… Zbog romana „Mati“
Maksima Gorkog zadovoljno trljaju ruke i prodavci na kioscima u Gornjem Milanovcu i Smederevskoj Palanci, javljaju dopisnici.
Roman „Mati“ jedno je od najpoznatijih i nesumnjivo najboljih dela Maksima Gorkog. U njemu je naslikan početak revolucionarnog talasa u Rusiji. Gorki je sa puno topline i ljubavi u ovom romanu pisao o veoma teškim, gotovo svirepim društvenim odnosima u kojima su živeli ruski radnici početkom 20. veka. Bio je to težak i trnovit život koji su radnici pokušali da savladaju kroz krvave okršaje sa vojskom, policijom i vlašću.
Upravo životni put Maksima Gorkog simbolično izražava borbu čoveka da istraje u najvećim i najtežim životnim iskušenjima. Njegovo detinjstvo i čitav život protekli su u borbi za hleb i opstanak. Jednom prilikom Gorki je rekao: „Nemojte pisati samo o onome što ljudi misle, već i o onome što rade i zbog čega rade: bez toga, misli ne mogu biti razumljive“. I to je osnovni moto njegovog stvaralaštva.
U životu bede, gladi i poniženja, Gorkom je knjiga pomagala da se održi, da se suprotstavi takvom životu i na kraju pobedi. Sebe je smatrao stražarom na kapiji budućnosti.
Najčešća tema njegovog stvaralaštva su ljudi sa takozvanog dna, pobunjenici svih vrsta, izgubljeni i prezreni. Posle 1917. polemisao je s vođom Oktobarske revolucije Lenjinom i drugim čelnicima boljševika, kritikujući postupke sovjetskih vlasti. Istovremeno je učestvovao u intelektualnoj obnovi zemlje i smatra se najznačajnijim kulturnim poslenikom u postoktobarskoj epohi. Umro je 1936, u vreme najveće Staljinove strahovlade, pod okolnostima koje nisu potpuno rasvetljene.
U staljinističkim „opranim“ biografijama označen je je kao sovjetski pisac socijalističkog realizma. Bio je levičar blizak idejama trockizma.
“MATI“ NA FILMU
ROMAN „Mati“ doživeo je mnogo filmskih adaptacija. Scenario za TV film, po ovom romanu, napisao je i slavni Bertold Breht. Na velikom platnu ovaj roman je u film pretočio 1989. reditelj Gleb Panfilov, a poslednju filmsku premijeru je doživeo je 2007. u Nju Delhiju. Autor scenarija je Kalaignar Karunanidi, šef administracije južnoindijske države Tamilnad, a režirao ga je Bali Šrirangan, laureat nagrade Instituta za film i televiziju Čenai. Film je snimljen na tamilskom jeziku, glavnu ulogu igra poznata tamilska glumica Kušbu a glavnu mušku ulogu poznati pesnik Pa Vidžai.
Autor scenarija je svojevremeno izjavio da veruje da film ima revolucionarnu ulogu i da će biti podstrek za razmišljanje.On je podsetio da je u toku dugogodišnje političke karijere 20 puta zatvaran, što mu je dalo snage da se bori za nepravdu i prava radnika, a to je i jedna od tema ruskog klasika
(Novosti.rs)
