Šaponja je istakao da je šira čitalačka publika upoznala Pištala tek kroz roman „Tesla, portret među maskama” iz 2008. godine.

“Zahvaljujući Ninovoj nagradi obišli smo čitavu Srbiju, održali književne večeri u više od 40 gradova. Mnogi su tek tada otkrili njegov specifični stil, vatromet reči koje nose i senzaciju i smisao, ali to se u zametku vidi još u prvoj knjizi ovog autora u kojoj je svaka rečenica kao slika, kao spot”, rekao je on.

U projektu započetom pre dve godine objavljeni su romani „Tesla, portret medju maskama“, za koji je Pištalo dobio Ninovu nagradu i „Milenijum u Beogradu“, novele „Korto Malteze“ i „Aleksandrida“, zbirke priča „Manifesti“, „Kraj veka“, „Vitraž u sećanju“ i „Priče iz celog sveta“.

Poslednji tom izašao je nedavno pod naslovom „Čajevi Marsa / Noći“ i obuhvata prvu Pištalovu knjigu „Slikovnica“ iz 1981. i prozu „Noći“ iz 1986. godine.

Čakarević je uporedio pojavu Pištala i drugih postmodernista na književnoj sceni 80-ih godina 20. veka sa energijom novog talasa u muzici, posebno sa grupom „Šarlo akrobata“. Pisac je izjavio da mu se sviđa to poredjenje, a da bi on dodao i zabrebačku grupu „Haustor“.

Pištalo je krajem 80-ih bio jedan od osnivača grupe „Beogradske manufakture snova“, koja se smatra zenitom srpskog postmodernizma, a počekom 90-ih, po izbijanju rata, otišao je u Ameriku. Trenutno živi na relaciji Srbija – SAD, gde predaje na univerzitetu u Vusteru.

(b92.net)