Nagrada koja nosi ime proslavljeog danskog bajkopisca poznatog u celom svetu , Hansa Kristiana Andersona ( 1815-1857) dodeljuje se već duže od 5o godina i važi za neoficijelnu Nobelovu nagradu za dečju literaturu, a od 1966. dobijaju je ne samo dečji pisci nego i ilustratori.
Dejvid Amond( 1951.) je svetsku slavu stekao već svojim prvim romanom „Skelice „( Skellig „) koji ne samo što je odmah postao bestseler ,nego je svom autoru doneo i Karnigijevu medalju , a britanska televizija je po njemu snimlila vrlo gledanu seriju u kojoj jednu od glavnih uloga igra Tim Rot.U nagrađenom romanu, kako objašnjava žiri, pokrenuta su pitanja uzajamnih odnosa dece i odraslih.Da li se baš sve mora poveriti roditeljima , ili se pak nešto može i rešiti sopstvenom snagom,tim pre što su „matori „ isuviše preokuirani svojim brigama?Glavni junak , obični dečak ,došao je u jedno takvo iskušenje u kojemu se sam morao spasavati uz „podršku i razumevanje „ volšebnog bića „u liku vršnjakinje ,devojčice iz susedstva .
Istovremeno je u Švedskoj saopšteno da je nagradu koja se dodeljuje u spomen na znamenitu nordijsku dečju spistalejicu Astrid Lindgren ( Astrid Anna Emila Lindgrend,1907-2002) dobila Belgijanka Kiti Krouter ( Kitty Crowther), spisateljica i liustrator za roman“ Džek i Džim“ ( Jack and Jimi ,) koji je odmah po objavljivanju postao popularan . To je jednostavna priča o dvema pticama-piletu crnog grozda i galeba, i njhovim doživljajima ,koju mnogi smatraju raspravom o međurasnim problemima , u kojoj se skreće pažnja i na potrebu tolerancije i zaštite seksualnih manjina, pa se otud autorka našla na udaru kritike nekih fundamentalističkih verskih krugova.Posle Nobelove , ovo je po novčanom iznosu najveća svetska nagrada za književnost-laureat dobija 5 mliona švedskih kruna,odnosno 500 hiljada evra.Ime pobednika je objavila predsednica međunarodnog žirija Lari Lempert u švedskom gradu Vimerbu ,rodnom mestu Astrid Lindgren.
Po oceni međunarodnog žirija stvaralaštvo belgijske spisatlejice Kiti Krouter prožeto je humanizmom i solidarnošću.”Ona stvara, menja i obnavlja ilustrativnu priču, obraćajući se čitaocu na jednostavan način kao konkretnom pojedincu , ali je njen uticaj snažana i posredstvom pronicanja u svet onih koji savlađuju životne prepreke uspevaju da prevaziđu teškoće demonstrirajući umeće da se slabost pretvori u snagu”, istakao je žiri u obrazloženju odluke o dodeli nagarde autorki 35 knjiga za decu i omldinu koje je sama liustrovala i opremila.Književna nagrada u spomen slavne švedsek dečije spisateljice ustanovljena je 2002. i po značaju je druga nagrada za književnost u svetu.U žiri od 20 članova koji imenuje Nacionalni savet za kulturu kraljevine Švedske ulaze pisci, istoričari i teoretičari kjniževnosti , slikari, kritičari, bibliotekari, kao i Anika Lindgren, unuka spisateljice Astrid .Godine 2007. , kad je nagrada ustanovljena, dodeljena je Knjižnom centru iz Venecuele,Banko del Libro, “za veliki doprinos u razvijanju ljubavi pema čitanju kod dece i omladine u svojoj zemlji “, kako je stajalo u obrazloženju žirija.Sonja Hartent, spisatlejica za decu iz Australije je laureatkinja za 2008. sa obrazloženjem žirija da se nagrada dodeljuje “ jednom od glavnih inovatora u savremenoj umetničkoj književnosti za mlade”.
U 2010. g.za nagradu “Astrid Lindgren” bilo je nominovano 167 kandidata iz više od 60 zemalja sveta , među kojima su bili dečji pisci i slikari kao i različite organizacije koje rade sa decom.Svečanost uručivnja nagrade iz ruke nasledne princeze Švedske Viktorije biće održana 1.juna u Koncertnoj dvorani u Stokholmu .
Branko Rakočević
