Iz godine u godinu dolazio sam u zavičajnu biblioteku

“Žarko Zrenjanin” u istoimenom gradu. U svoj zavičaj.

Kao školska deca učili smo da pevamo i pesmu “Zavičaju,

mili kraju, u kom sam se rodio…” Kad čujem reč

zavičaj, u sebi uvek pevušim tu pesmu, iako danas smatram

da su i sadržaj i melodija kič, ne poklapaju se s tim

što osećam.

Zoran Janić

ODBRANA ĆOSIĆEVA I

HAJDEGEROVI POSLEDNJI

DANI

Za ime Martina Hajdegera vezuju se najčešće dve

stvari: zaslužena slava jednog od najuticajnijih filozofa

XX veka kao i činjenica da je izvesno vreme bio

povezan sa nacizmom. Dok se izjašnjavanje o ovome

prvom aspektu najradije prepušta stručnjacima, zanesenjacima

i samim filozofima (ovi poslednji su najčešće

mešavina onih prvih dveju pomenutih), dotle se o

Hajdegerovim nacistističkim danima govori kao o

kratkotrajnoj epizodi, nekoj vrsti mladalačkih zabluda

politički naivnog mislioca, tamnoj mrlji na njegovoj

inače besprekornoj karijeri predavača, fundamentalnog

ontologa i zaljubljenika u mir i tišinu Crnih šuma, na

čijem obodu je, u malom seocetu Todnabergu, na

jednom blagom obronku podigao usamljenu brvnaru,

gde se povlačio u osamu od buke i taštine ovozemaljskih

problema.

Dragan Štavljanin

Resetovanje odnosa

SAD – RUSIJA

„Učinićemo vam nešto grozno, lišićemo vas neprijatelja”,

Georgij Arbatov, jedan od vodećih sovjetskih poznavalaca

SAD, tokom susreta sedamdesetih godina sa američkim

sagovornicima.

Na odnose Rusije i Zapada mogu uticati i dva nova

momenta.

Prvi je svetska ekonomska kriza, najdublja od Velike

depresije krajem dvadesetih. S obzirom da je jedna od

posledica krize oštar pad cena energenata (koje su se,

doduše, u poslednje vreme delimično oporavile), glavnog

izvoznog artikla Rusije, ona je drastično pogođena.

Dmitrij Medvedev je optužio SAD, istakavši da je njihov

„ekonomski egoizam” doprineo ekonomskoj krizi.1

Ekonomske teškoće mogu ne samo da potkrešu

međunarodne ambicije Rusije, već i da izazovu ozbiljne

unutrašnje probleme s obzirom da su mnogi građani do

juče lojalni Putinu, sve nezadovoljniji zbog raznih

državnih davanja, što potvrđuju i učestali štrajkovi. Istovremeno,

ako propaganda Kremlja uspe da ih ubedi da je

za njihove nevolje kriv Zapad, obični ruski građani

mogu postati još veći nacionalisti.

ALBERTO MANGEL

Biblioteka kao um

Alberto Mangel: Biblioteka noću

Prevele s engleskog Nataša Karanfilović,

Nina Ivanović, Danijela Mihić

Izdavač Geopoetika, Beograd

… dati vidljivi oblik duhovnom prisustvu i kretanjima

duše.

Abi Varburg, Izabrani spisi

Slično Makijaveliju, i ja često sedim noću među

svojim knjigama. Dok više volim da pišem ujutro, noću

uživam da čitam u besprekornoj tišini, kad trouglovi

svetlosti od lampi za čitanje podele police moje

biblioteke na dva dela. U gornjem, viši redovi knjiga

nestaju u tami; a u donjem je privilegovana skupina

osvetljenih naslova. Nad ovom proizvoljnom podelom,

koja određenim knjigama dozvoljava obasjano prisustvo

a druge baca u zasenak, prednost ima jedan drugačiji

poredak, zasnovan isključivo na mom sećanju. Moja

biblioteka nije katalogizovana; budući da sam lično

smestio sve knjige na police, otprilike znam gde se

nalaze u rasporedu cele biblioteke, tako da osvetljeni i

neosvetljeni delovi nemaju nikakvog značaja u potrazi za

knjigama. Raspored knjiga pamtim prema određenom

obrascu, obliku i podeli biblioteke, kao što astrolog

položaj zvezda povezuje u narativni obrazac; s druge

strane, međutim, i biblioteka odražava konfiguraciju

mog uma, svog udaljenog astrologa. Hotimičan a ipak

nasumičan poredak na policama, izbor tema, intimna

istorija opstanka svake knjige, tragovi pojedinih vremena

i pojedinih mesta zaostalih na stranicama – svi oni

ukazuju na određenog čitaoca. Pronicljivi posmatrač

može da zaključi ko sam ja na osnovu raskupusane

knjige pesama Blasa de Otera, količine stvaralaštva

Roberta Luisa Stivensona, velikog odeljka, posvećenog

detektivskim pričama, maleckog odeljka posvećenog

književnoj teoriji, činjenice da na policama ima mnogo

Platona a malo Aristotela. Svaka biblioteka je

autobiografska.