Ceo taj privatni pakao držao bi na uzici, imao moć o kojoj se može samo sanjati, bio velik na taj neprirodan način, samo kad moć ne bi podrazumevala ozbiljnost. Ne, on nije ozbiljan, nikada nije ni bio, a još manje želi biti.

2.

Naime, on prosto ne može da izdrži a da se ne nasmeje kada vidi prebledelo lice, tj. kada vikne na nekoga a ovaj se preplaši na smrt. Taj zbunjeni izraz podanika, taj ižvrljani pogled, neodređen, tupav izraz lica izazvan naglom unutrašnjom presečenošću budi u njemu najprirodniji poriv za smehom. Verovatno se smeje svemu tome – nešto se prekine u njemu, štucne – zato što za trenutak uvidi apsurdnost te situacije, takvih situacija, besmislenost straha i bezrazložnost autoriteta.

3.

On bi, dakle, da naredi, da preti i prolama, da ulije led u kosti, tečni azot u dušu, da se pri svemu tome čak smeje, ceri, zlurado kezi s odvratnim crvenim belezima svog poroka oko očiju, da se valja od smeha, rečju, da bude budala, a da mu se uprkos svom tom smehotresu nipošto ne desi da mu spadne kruna s glave.
Tako neka robinjica zabrlja nešto, napravi neku sitnu, bezveznu grešku i on se elementarno izdere na nju. Ona trne, kopni, suši se, sva u trzaju a ukopana, skamenjena, bleda, kleči, preklinje za milost, kaje se sva izdužena a skrušena. On je još za tren gleda ozbiljno – zamrznut pogled zaostao za svešću o svojoj nadmoći koja se polako zatamnjuje po ivicama – a onda mu se sve to učini umobolno smešnim, i grohot počinje da prolama.

4.

Njegov smeh je takav da izaziva tektonske promene. Od njega pucaju stene, trese se sve, ali on se ne smeje kao zao kralj, nego kao običan prostak, gubeći pri tom svako dostojanstvo. Ipak, mora se priznati da on najviše uživa u tom gubitku, doživljava ga kao neku vrstu totalnog pražnjenja, teranja stvari do samog kraja, iživljavanja do granice u kojoj život postaje golo sredstvo i samim tim gubi svako značenje; time se sve ogoljuje, struže do nulte tačke postojanja, gde ne postoji ništa do poriva, koji, iako tek oslobođen, ipak pritajeno diše iz tame i taktizira kako će zahvatiti ceo organizam.

5.

On bi od figure strogog da postane budala, a da ga se podanici i dalje plaše, i tako i biva. Njegov smeh je ljigav, apsurdan, ali ipak ne izaziva samosvest i otpor kod robinjice, onaj pogled što otkriva isijavajuću mržnju potlačenog. Naprotiv, njegov smeh, njegov gromoglas plaši je još više, ukopava još dublje – utopija je antipsihologija.

6.

No, ni to mu nije sasvim dovoljno. Njemu je u stvari potreban još jedan lik s kojim će se smejati svemu tome, smejati se pritvorno, domunđavajući se, kao ‘gledaj sad ovo’, namigujući, nalazeći jedan podanički pogled koji zbog svoje pomilovanosti u potpunosti opravdava sve njegovo kreveljenje. Taj lik je nešto nalik na dvorsku ludu, predložak i podanik, apsolutna mimeza, krakat rep njegove podsvesti. I kad se on razdere na robinjicu i potom počne da se cereka – i luda se cereka imitativno. Uglavnom ga to zadovoljava.

7.

Međutim, ponekad, kad mu sve to dosadi, on se izdere i ošine i ludu, i ova se isto onako ukopa. (Trenutak zaostale ozbiljnosti, pogled koji fiksira, i onda prasak: opet smeh i grohot.) Luda je prvo preplašena, ali ubrzo počinje i sama da se smeje svemu tome, celoj toj situaciji. Doduše, prvo stidljivo, ulagujući se, a potom sve glasnije i glasnije, oslobađajući se postepeno, da bi na kraju ona bila ta koja će kuražiti sve to cerekanje da što duže traje, izigravajući samu sebe, nalazeći čak nove, zanimljive momente. On se naslađuje ovim do tačke samoponištenja, ostajući i dalje moćan i velik.

(iz knjige Tonus)

Ivan Antić, rođen 1981. u Jagodini. Apsolvent književnosti u Beogradu; studirao filozofiju. Objavio knjigu kratkih priča Tonus (Prva knjiga Matice srpske, 2009). Objavljivao je i u periodici: Letopis Matice srpske, Txt, Treći Trg, Povelja, Avangrad, Priča, Beogradski književni časopis. Učestvovao je na večeri južnoslovenske proze u okviru Festivala slavistike na Univerzitetu u Gdanjsku (2008) i na regionalnom konkursu za mlade autore – Reč u prostoru (2009). Preveden na poljski i engleski. Član je redakcije časopisa studenata Filološkog fakulteta Znak.