“Taj  „spomenik ljubavi„ ,  je znak uvažavanja prema  velikom pesniku Mandeljštamu i njegovoj suprizi Nadeždi  za njihovu predanost slobodi stvaralaštva i jedno drugome.Mnogi stihovi Mandeljštama do nas su došli samo zahvaljujući tome što ih je sačuvala njegova supruga „ ističe  pres služba.

Monumemt je izliven u bronzi ,likovi su urađeni u slobodnojoj varijanti kako bi omogućili gledaocu da stvori svoje asocijativne  slike. Na pijedastalu su urezani stihovi „O kako  bih ja želeo …“ ( О kаk жe я хoчу …) koje pesnik napisao u Voronježu 1937.g

Incijatori  podizanja  spomenika  su holandski vajar Haneke de Mjunk (Hanneke de Mjuk) i njegova supruga Sitse Baker ,koji su prema sopstvenom priznanju decenijama  tražili i nalazili nadahnuće za svoje stvaranje u stihovima ruskog pesnika.Sam skulptor Beker   je su svojim delima, koji predstavljaju kombinciju teksta i slike ,koristio kao osnovni fon Mandeljštanove  stihove.Bračni par holanskih likovnih umentika Haneke namerava da u kampusu nekog od holandskih univerziteta uskoro podigne spomenik Osipu i Nadeždi Mandeljštam kako bi unapredili kulturne veze između Holandije i Rusije .Kad se to dogodi, projekat „Spomenik ljubavi „ biće komplemtno završen.

Osip Mandeljštam, jedan od najvećih ruskih pesnika XX veka,  esejista, prevodilac i književni kritičar rođen je  u Varšavi 1891. , a nakon šest godina njegova porodica se preselila u Peterburg . Pesničku karijeru je počeo kao simbolista .U novembru 1933. .je napsiao antistaljinski epigram  „Mi živimo pod sobom ne osećajući zemlju „( Мы жывем под собою не чуя страну…) zbog koga je bio uhapšen i oteran u progonstvo odakle se vratio, da bi ga 1938.ponovo uhapsili i proganali na Daleki Istok  .Umro je od tifusa   27.decembra 1938.u lageru Vladeperpunkru ,jednoj od mnogih „stanica“ za presedanje i ukrštanje bezbrojnih  konvoja prognanika u Staljinovoj imperiji Gulaga.

B.Rakočević

Sajt Državnig univerziteta u Sankt Petersburgu :www.spbu.ru