Сава Мркаљ (1783- 1833) био је песник и први школовани српски филолог, реформатор српског језика који је прокламовао начело “Пиши као што говориш“. Његова расправа “Сало дебелога јера либо азбикопротрес” објављена је 1810. године у Бечу и утрла је пут Вуковој борби за народни језик и додатку поменутом начелу-читај као што је написано. У овом зборнику први пут је сабрано и објављено свих 15 песама Саве Мркаља ( у оригиналу и у транскрипцији на савремени језик). О томе су писали Жарко Ружић: “Мркаљ као неоспориви реформатор азбуке и први прави песник српског јамба”, Мате Пижурица: “Презаслужни Саво Мркаљ: заборављен, откривен и, ипак, остао у сенци великог Вука”, Душана Иванића: “Пјесничке парадигме Саве Мркаља”, Данко Перић: “Неколико маргиналија о Сави Мркаљу и Милану Радеки, заслужном што Мркаљ није заборављен у родном крају” и Никола Грдинић: “Дело Саве Мркаља и питање односа према прошлости”. Селективну библиографију Саве Мркаља и хронологију живота и рада за овај зборник написала је Гордана Ђилас.
Издавање зборника радова о Сави Мркаљу омогућио је Покрајински секретар за културу.
Договорено је да ова књига бесплатно буде поклоњена свим школама и библиотекама у Војводини, као и културним и образовним центрима у дијаспори.

(Дневник)