„Pišem zato što mi to spontano dolazi. Pišem da bi se pisale knjige kao što ih ja pišem i da ih čitam. Pišem zato što se strašno ljutim na sve vas, na svakoga. Pišem zato što mi se mnogo dopada da po celi dan sedim i pišem. Pišem zato što mogu da se pomirim sa stvarnošću jedino ako je promenim. Pišem da bih se oslobodio osećanja da postoji neko mesto u koje uvek treba ići i u koje nikako ne mogu da odem – kao u snu. Pišem zato što nikako ne mogu da budem srećan. Pišem da bih bio srećan“, napisao je nobelovac Orhan Pamuk u knjizi “Druge boje”.
