To je potvrdio i književnik Mirko Demić, ovenčan mnogim priznanjima i tokom devet godina glavni urednik kragujevačkog književnog časopisa “Koraci”, koji je rekao da je uvek bio veoma skeptičan prema onome što se danas naziva “žensko pismo”, a posebno je imao otpor prema promovisanju tuđih knjiga jer to podrazumeva da ih preporuči čitaocima.

U slučaju Tomićeve, ne samo da je svesrdno podržao njegovo štampanje, već je napisao preporuku na zadnjoj strani korica i došao je za Beograd da govori na njenoj prvoj promociji jer smatra da knjiga to zaslužuje. On je do te mere impresioniran prvom knjigom Tomićeve da je rekao da ne bi volelo da bude u njenoj koži dok bude pisala sledeće delo, jer ovo će biiti teško da se nadmaši. Demić je poželeo samo da žiri za NIN-ovu nagradu prelista knjigu, jer je uveren da ne bi bila zaobiđena za uži izbor.

Autorka u romanu, polazeći od biblijskog mita o Adamu i Evi, ispričala je priču o ženi koja je u potrazi za mudrošću i samospoznajom u savremenoj tranzicionoj Srbiji. Srbija je “čistilište”, dok je “pakao” našeg vremena tržini centar u kome je sve na prodaju, od Boga do instant mudrosti.

izvor:tanjug.rs