ne smemo zaboraviti da je moto falangista bio: Viva la muerte!, dok bi osmi odgovor mogao da eksplicira borbu za ljudska prava. Deveti odgovor bi ponudio iscrpan izveštaj o dnevnim novinama i televiziji zagovarajući svet spektakla, gde bismo, nesporno, naišli na niz stereotipa koji se javljaju u programima uopšte, čak na jedno obimno predstavljanje predivnog dokumentarca o grabljivicama sa Kamčatke. Isto tako se čini mogućim i odgovor, deseti po redu, kojim bi se komičnost istakla, kao i sve varke koje iz nje proističu, preko svake mere, pošto ne poznaje meru (u tome bi valjalo shvatiti njeno delovanje). Najzad, ova stavka, deseta, donosi i jedan primer, primer čoveka koji je ujeo psa, i kojim naslućujemo neverovatno kretanje smešnog. Ukoliko bismo rekli da je pas ujeo čoveka, dobili bismo jedanaesti odgovor, odgovor srećno nađen, pasjim jezikom rečeno, u pitbulterijerovčarrotpikinezerstvu. Tradicionalizam podrazumeva odbacivanje tehnologije, rekao bi dvanaesti, trinaesti bi kliknuo na ”restart”. Velika je verovatnoća da bismo podjednako mogli da pomislimo kako čestrnaesti odgovor pripada duhu kulturološki utemeljenog na činjenici da je neslaganje oko nekih pitanja instrument za razvijanje i širenje znanja, dok bi na to, petnaesti, Gebels izjavio: Kad čujem da se govori o kulturi, potežem pištolj! I šesnaesti i sedamnaesti bi, istovremeno, mogli da kažu kako su Evropljani, i kako je njihova krv izmešana, i kako, zapravo, Evropa nije ni u kakvoj suprotnosti sa npr. Njujorkom ili Latinskom Amerikom. Po svemu sudeći, osamnaesti odgovor bi bio u činjenici da je neko crn, devetnaesti – da je neo beo, dvadeseti je žut, crven… Dvadeset prvi radikalno menja kulturu teritorije na koju je migrirao, meša se, ništa se više ne može kontrolisati; pod zastavom netolerancije, fundamentalizma i integralizma, pod brojem dvadeset i dva, pod zastavom čiste animalnosti, 23. Dovoljno je da nam u nekoj zemlji ukradu kofer, pa da se vratimo kući tvrdeći da ljudima iz te zemlje ne treba verovati; dovoljno je, dakle, reći kako bismo mogli da dobijemo i takav, dvadeset i četvrti…
Jelica Kiso
