Svetlana Velmar Janković predstavlja nam prošlost Beograda u tridesetak slika (poglavlja) koja govore o diskontinuitetu kao jednom kontinuitetu života na istom prostoru od keltskih vremena pa do dana kada je otpočeo Prvi svetski rat. To sačinjava originalan piščev doživljaj prošlosti grada koji je vekovima opstajao na granici „evropskog Istoka i azijskog Zapada“, bio „stražarnica nad vodama dveju velikih reka“, „vidikovac nad panonskom ravnicom“, „kapija na ulazu u uvek preteći Balkan“, „tvrđava obračuna“, „breg za razmišljanje“.

Nesumnjivo da je umetnički osećaj došapnuo Svetlani Velmar-Janković da se najbolja istorija jedne epohe, jednog naroda ili, u ovo slučaju, jednog grada, može ispričati literaturom. Uz oslon na istorijske izvore i dobro poznavanje pouzdane naučne literature, nastalo je štivo koje imaginacijom pisca prekoračuje granice i donosi visoko vredan čitalački doživljaj.