Svoje prve pesme objavljuje u Nišudad, a 1953. godine odlazi na studije u Beograd. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1957. godine.

Kao student je sa Draganom M. Jeremićem i grupom pesnika osnovao grupu neosimbolista. Oskar Davičo mu je objavio prve pesme u časopisu „Delo“ i time mu je pomogao u daljem radu.

Napisao je 5 knjiga pesama, a prvu je objavio 1957. godine pod nazivom „Uzalud je budim“. Sa Blažom Šćepanovićem je dve godine kasnije objavio „Smrću protiv smrti“. Nakon toga je objavio i knjige pesama „Vatra i ništa“ (1960.), „Poreklo nade“ (1960.) i „Krv koja svetli“ (1961.godine).

U zbirci pesama „Izvor Nade“, napisao je epitaf „Ubi me prejaka reč“.

Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. U jesen 1960. godine zbog nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, otišao je u Zagreb da radi kao urednik kulture u Radio Zagrebu. Nedugo zatim, 12. februara 1961, nalaze ga obešenog o drvetu na periferiji Zagreba.

Povodom desetogodišnjice smrti, 1971. godine Brankovi roditelji Marija i Gligorije i brat Dragiša poklonili su Muzeju sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa.

Ove godine se obeležava 50 godina od smrti Branka Miljkovića, a Narodni muzej iz Niša je priredio izložbu “Branko Miljković, princ pesnika” u adaptiranoj biblioteci Branko Miljković u Beogradu na Zvezdari.

Autor Lj.S.

izvor: juznevesti.com