”Sve priče u romanu Var su istinite, s tim što su provučene kroz autorski filter neophodan da se priča o ratu ne svede na olinjalo „bum“ i „bam“, ofucano „ah“ i „uh“. Međutim, Var nije samo ratni roman, već i trideset priča o pojedinačnim nesrećama gde NATO bombardovanje služi samo kao okvir mnogo univerzalnijih storija o ljubavi i mržnji, ljudskosti i nečoveštvu, hrabrosti i strahu… Kroz sve te priče provodi nas šestoro jevanđelista, koji su na Kosovo poslati da bi svom Šefu podneli izveštaj. Tačno, šestoro, jer su četvorica sinoptičkih „nosilaca blagovesti“ pojačani Judom i Marijom Magdalenom. U tom trenutku, to mi se učinilo kao najbolji način da Novi zavet dobije i svoju gnostičku dimenziju, upravo onu preko koje se tako olako prelazi. Junaci romana Var su tu, svuda oko nas. Jer – da citiram pokojnog oca – „ko od svega ovoga nije poludeo, taj stvarno nije normalan“. Paradoksalno, ali jedino istinito: moja dijagnoza sa duboko zakopanim PTSP-om daje mi alibi za privid normalnosti, kako u prihvatanju onih oko mene, tako i u percepciji sebe samog. ”

– Ovako je svoj roman opisao Stojanović u intervjuu koji je s njim uradio bosanskohercegovački tjednik Slobodna Bosna. Pročitajte ga na ovom linku.