“Nedostaješ mi, a i gospođica Ujka Vili. Morao sam da pucam u ljude, ali nikada u nekoga koga sam znao i volio 11 godina. Nikoga koji je preo sa dvije slomljene noge”, napisao je književnik.

Pisma potiču iz perioda od 1953. do 1960. godine, godinu dana prije nego što se ovaj dobitnik Pulicera ubio. Neka su kucana na mašini, druga rukom pisana sa Kube, iz Evrope, safarija u Africi i Ajdaha.
Ivančić i Hemingvej upoznali su se u hotelskom baru u Veneciji 1949. godine i zbližili se i pored razlike od 20 godina oko ratnih rana – obojica su bili ranjeni u nogu.

Stručnjaci kažu da pisma pokazuju Hemingvejevu stranu koja nije obično bila dio njegove ličnosti – pisca koji je pisao o ratu, borbama bikova, lovu i ribolovu.

Fondacija Kenedijeve biblioteke kupila je pisma u novembru od Ivančića, a kustos Hemingvejeve zbirke Suzan Vrin upoznala se sa sada starim gospodinom u Italiji.

“On i dalje piše svakog jutra po savjetu Hemingveja”, rekla je ona AP-u.

Pisma pokazuju nježniju stranu pisca i predstavljaju ga kao nekoga ko je imao vremena da posluži kao očinska figura mladom prijatelju, kaže urednica lista “Hemingvej rivju” Suzan Bigel.

Hemingvejevo pismo o smrti voljene mačke takođe pokazuje piščevu borbu da odvoji svoj javni i privatni život. U pismu Hemingvej piše i o grupi turista koji su tog dana posjetili njegovu vilu.

“I dalje sam imao pušku u rukama i rekao sam im da su došli u lošem trenutku i zamolio ih da odu”, napisao je on i dodao da je jedan od turista prokomentarisao da su zapravo došli u pravom trenutku da vide “velikog Hemingveja kako plače, jer je morao da ubije mačku”.

U pismima Hemingvej pominje i Adrijanu Ivančić, Ivančićevu sestru koja je bila piščeva muza i uzor za ženski lik u knjizi “Preko rijeke i u šumu”.

Stručnjaci kažu i da je, zahvaljujući njenoj posjeti Kubi 1950. godine, Hemingvej bio inspirisan da napiše roman “Starac i more” za koji je dobio i Nobelovu nagradu za književnost.

izvor: nezavisne.com