Ali čudovišno drvo ne bi bilo čudovišno kad ne bi otišlo i jedan korak dalje: kad u našim pričama, tačnije haiku pesmama, ne bi postalo živo i radosno, veselo il’ tužno, kad ne bi progovorilo, pokrenulo se, sjedinilo sa nama i nastavilo da živi u drugoj dimenziji, drugom svetu, planeti… O takvim su plemenitim biljkama ispreli svoja ostvarenja autori čiji su radovi prošli na konkursu za F, NF i H haiku na temu „Drvo i ja“.

Lepota haikua proističe iz čistote, jednostavnosti i izvornosti kojima se svima bliske i poznate stvari i pojave, priroda i čovek kao njen deo, vide i doživljavaju na novi način. (Željko Vučković)

1. mesto: Zoran Doderović
Zeleno drvo
od praha i pepela
listom me učini.

Haiku potvrđuje kosmičko zajedništvo prirode i čoveka i svejedinstva postojanja univerzuma. (Željko Vučković)

3. mesto: Vid Vukasović
Sa vrha hrasta
Dotičem Andromedu
Pesma pulsara

Drugi princip haiku stvaralaštva može se nazvati iskrenošću. To je iskrenost prema sebi, prema prirodi, pred čudesnošću života u najrazličitijim formama i manifestacijama. (Željko Vučković)

2. mesto: Marina Drobnjaković
Golicam vrbu
ne bi li se nasmejala –
Žalosna je

Treći princip haiku stvaralaštva jeste jednostavnost. U najboljoj zen-budističkoj tradiciji, duh haiku pesnika trebalo bi da bude savršeno miran i jasan, poput površine čistog planinskog jezera u kojem se savršeno ogleda i mesečeva senka i ptica koja ga nadleće. (Željko Vučković)

korača sunce
ispod debelog hrasta
trava i ja
Evica Kraljić

Haiku nije namenjen samo retkim i posvećenim, već svima koji su spremni da čitaju veliku kosmičku knjigu i da slušaju simfoniju prirode i čoveka. (Željko Vučković)

Nakinđurena,
sa suzama od smole.
Na dočeku smo.
Radojka Milošević