Валентина Питулић

Коло

(Приштина, јуни 1999)

Месец кара звијезду Даницу:

„Ђе си  била звијездо Данице?

Ђе си била ,ђе си дангубила

Дангубила три бијела дана?“

Виде ли Северњачо

Севером одоше Сербљи?

Селе се селе селе

Видим им мараме беле

Виоре виоре виоре

Виором вихором лахором

Стадоше пођоше не дођоше

Надошли недошли придошли

Обданицом окупани

Од урока оболели.

Страшно коло

Нежењено неудато

Ражењено разудато

Немо коло

Удовица сиротица

Чудно коло од убогих

Што бејаху домаћини

Што очима бисер броје.

Страшно коло заиграше

Наопако окренуше

Коло коло наоколо

Све у црно завијено

Ситно ситно што ситније

Црн се барјак над њим вије.

Селе се селе селе

Сербљи у златно руно

У погачу у прегачу

Змију присојкињу

Лазар им кулу зида

У зеници Белога Вида.

Некрштени дани

То мора да су

некрштени дани.

Дува зло

из осоја

и присоја

из увала

и појата

обданица

заноћница

окућница.

Дува зло

из међа

пређа

некрст

око кућа

до беспућа.

Само да се плетиво

не замрси

и не нестану

богојављењски

откоси

до иже јеси на небеси.