Pištalo je besedu naslovljenu “Bronzano doba”, održao u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, članova Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije s predsednicom Svetlanom Velmar Janković na čelu, upravnikom Narodne biblioteke Srbije Sretenom Ugričićem, predstavnicima Udruženaj 6. april, ministarstva za rad i socijalnu politiku koji su položili vence na jedan od sačuvanih zidova spaljene zgrade.

Polazeći od konstatacije da je “u našem gradu nastupilo novo bronzano doba”, Pištalo je to obrazložio talasom vandalizma koji odnosi spomenike iz parkova (da bi se bronza prodala na kilo) i došao do zaključka da ovim gestovima lopovi šalju poruku da je “iskustvo oličeno u tim spomenicima neka vrsta budalaštine”.

“Ako su spomenici u jednom gradu manje vredni od bronze na kilo, sva priča o vrednosti tradicije i vrednosti uopšte pada u vodu”, rezignirano je rekao književnik i profesor istorije na jednom od uglednih univerziteta u SAD.

“Stojim pred spomenikom”, nastavio je on i dodao da to nisu samo ruševine Narodone biblioteke u kojoj je izgorelo nenadoknadivo blago srpske kulture, već su tu ostaci rimskog kastruma, još dublje su tragovi pračoveka i zato bi bilo lepo da se na takvom mestu čuvaju hronike grada pohranjene u knjigama, što je i bio slučaj dok nije sve nestalo u plamenu.

“Rupa na ovom mestu se produbljuje već skoro 70 godina, moram li reći da mi je žao što u ovoj zgradi studenti nisu čitali i još žalije što se nisu zaljubljivali i šetali oko biblioteke na ovom povlašćenom mestu”, kazao je Pištalo i zapitao zašto nije sasvim obnovljena ni zgrada koja je zamenila srušenu?

Ugričhić je prilikom polaganja cveća rekao da je 6. april najtužniji dan u 178 godina dugoj istoriji najstarije kulturne institucije Srbije i nagovestio da će žalosna slika koju pružaju ruševine biti izmenjena sledećeg “Dana spaljene knjige”, 6. aprila 2011.

(smedia.rs)