0

ZORAN M. MANDIĆ, poezija

Objavio je knjigu mikro-eseja Mali naslovi, 2003. g., a drugo dopunjeno izdanje 2008. god.
Objavljeni su mu izbori iz poezije na italijanskom, Gospodovo pismo, u pevodu Dragana Mravovića, 1994. i na makedonskom, Ne brinem za nadu, u prevodu Riste Vasilevskog, 2004.god. .
Zastupljen je u velikom broju antologija i pregleda Srpske poezije u zemlji i inostranstvu (na italijanskom, makedonskom, nemačkom, poljskom i dr.).
Bio je član žirija knjiženih nagrada: Gospođin vir, Brankova, Pečat varoši sremskokarlovačke, Pavle Adamov, Dušan Vasiljev, Pesničke staze, Ervin Šinko, Kruna despota Stefana Lazarevića, Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Lenkin prsten, Meša Selimović, Povelja Karađorđe, Milan Rakić i dr.
Za književni rad nagrađen je nagradama:Ervin Šinko, 1975, Pečat varoši sremskokarlovačke, 1976, Oktobarskom nagradom Apatin, 1998, Iskre kulture Vojvodine, 2000, Stevan Pešić, 2004, Knjiga godine DKV, 2006. i Drvo života, 2011. god.

Piše književnu i likovnu kritiku, koju je objavljivao u: Politici, Poljima, NIN-u, Borbi, Dnevniku (Novi Sad), Zlatnoj gredi, Letopisu matice srpske, Koracima, Gradini, Književnoj reči, Književnim novinama, Kovini, Mons aureusu, Bagdali, Sveskama, OKU-u,  Likovnom životu, Večernjim novostima, Dometima, Danasu, Putevima, Odjeku, Životu, Književnom listu, Stvaranju, Ovdjetu, Stremljenjima, Ulaznici, Rukovetima, Književnom magazinu, Kvartalu i dr. kao i na TV Novi Sad u emisiji U sazvežđu knjiga i na RTS Beograd. Autor je scenarija emisje o Apatinu u novom serijalu Varošarije Radio-televizije Vojvodine. Priče je objavljivao u: Politici, Politici-ekspres, Večernjim novostima, Zlatnoj gredi, Naš trag, Poljima, Koracima, Dnevniku (Novi Sad), Bagdali, Književnoj reči, Studentu i dr.

O Mandićevoj poeziji i drugim radovima pisali su: Čeda Mirković, dr Boško Tomašević, mr Dušan Stojković, Vasa Pavković, Stefan Grubač, Jovica Aćin, Franja Petrinović, Vladimir Kopicl, Miroljub Milanović, dr Saša Radojčić, Aca Vidić, Miroslav Antić, dr Tomislav Cvetković, Tanja Kragujević, Draginja Urošević, Tomislav Marijan Bilosnić, Risto Vasilevski, Radivoj Šajtinac, Aleksandar B. Laković, Dragan Todorović, dr Slavko Gordić, Dušan Radivojević, dr Dragoljub Stojadinović, dr Bojana Stojanović Pantović, Zoran Bognar, mr Vladimir Gvozden Jovan Zivlak, Milena Popović, akademik Miodrag Pavlović, Bogić Rakočević, Žarko Dimić, dr Zoran Đerić.

Član je AICIL-a – Evropskog udruženja književnih kritičara sa sedištem u Pariziu, Udruženja književnika Srbije, a više mandata bio je član Upravnog odbora i predsednik Komisije za prijem novih članova Društva književnika Vojvodine.
Živi, radi, čita i piše u Apatinu i Somboru.

BOGINJA

Ne posvećujem ovaj opis
na toj adresi u čulima
srce drži predavanja
uzburkanim strastima
uči ih pažnji s kojom emocije
održavaju svet
njegovu neobuzdanu istoriju u
Jeziku
među rečima koje ohola
sloboda izražavanja
sukobljava sa rečenicama sa
Njihovim čudesnim protocima
pogledom u pogled
U svemu što lepo ostaje u
Lepom
Boginja je garant te večnosti i
njena neprolaznost
Ona je nesebično započela opšti
unutrašnji
Život
Pustila izgladnelog crva da na miru
uđe u jabuku i
suoči se sa nenadmašnom mudrošću
Žene
Zanemelim od čuda ostavila je da
izaberu svako svoju pojedinačnost
pre nego što ih svet opkorači
prispelom sumnjom u ispravnost izbora
Bez nje svet bi ličio na pusto ostrvo a
putnici bi se bez srca vrteli u krug i
ne bi imali koga da posete u
svojoj (o)paloj
muškosti

DOKAZ

Samo su čula dokaz koliko srce
može da izdrži danonćne diskusije
osećanja
njihove geohemijske nalete i prelete
iz
jednog u drugi uzdah vremena u
oticanju
kada među njima misao popušta
nespretna u ophođenju sa tajnim
računom samoće sa

noćnom muzikom svetaca u
vašarištu podmukle ontologije
Između Norvaksca presretača od
pet miligrama i dvadesetmiligramskog
snizivača iz porodice Prilenapa
Samo su dokazi čula koliko moć
može da izdrži danonoćne udare srca
kada melodija u jednoličnom ritmu
prestaje da se dopisuje sa javnom
samoćom
onog drugog nerubriciranog daha
koji je uvek razlika
čak i kada prepakovani Caffetin
poskupi

ISTORIJA ISTORIJA

Istorija:
kostima, ostrva,
Foruma za Južni Pacifik
muzeja, prestonica,
obala, luka, arhipelaga,
botaničkih bašti, jabuke, stila,
karijere
pamćenja
Kako iz Istorije nabrajanja
istorija
dok se duž morske
rečne obale
proteže gradska pijaca
obavezna meta gladi
Žudnje za stubovima celog
kosmičkog ostrvlja
na kome je lokalno stanovništvo
organizovano u složene
društvene zajednice
trgovaca i misionara
masovnog naseljavanja jeftine
radne snage iz
drugih imenica, predikata i
Glagola
prelepog čistog mora
tirkizno plave boje Jezika
I
snežnobelih peščanih plaža
Ćutanja u
živopisnim lagunama strpljenja
Dok se ne pojave oni drugi
zeleni znaci
njegovog življa preko vazduha sa
muzikom i plesom na svim jezicima
Ljubaznosti, predusretljivosti i
pitomosti
Boga
koji blagonaklono pretvara naše
Prošlosti u Budućnost
Harmonije sfera
bez koje bi Svet bio jedan jedini
tropski kraj usred
Bezimenog Okeana

JAMARI

Ko su jamari?
Kopači raka?
Životinje koje žive u zemlji,
poput krtica, ili neko sasvim treći sa
tamnog popisa smeća ljudske
civilizacije?
Odgovor na to pitanje ne treba
tražiti od pesnika.
Poezija je sabirni centar pitanja.
Njihovi postavljači mizerno žive u
njenim još mizernijim depadansima.
Iako se u ovoj priči ne radi o
prevarantima i pljačkašima poezije
ona se mora ograditi od rasadnika fanova
njenih ružnih zlatarnica.
Na jamarskim posedima odraslo je
Društvo
Karijere su najcrnji najmanici
započeli prvo kod septičara.
Vremenom izrastoše u poverljive sluge sa
platama redovno zaposlnih taster- majstora,
tračera, radio-mileva, podmetača…
Ništa im nije sveto, ni Bog, ni porodica, ni
tuđe ograđeno dvorište. Spremni su na sve, ujedaju,
pljuju, žene se i udavaju samo za viruse i bakterije.
Na reverima nose bedževe načinjene od krasta
povređenih ljudskih duša. Na sahranama se
kikoću, na daćama opijaju. U svojim nezazsluženim
životima neumorno nastavljaju kockanje sa
sudbinama neistomišljenika.
Poružneli do dna sivila podižu blatare iz kojih
neumorno ekspeduju gomile naručenih zala.
Niko im ne valja niti im je ravan u usavršenom
bezdušju nakaznosti odevenih u skupocene odore.
Imaju i ono što nemaju bogateći tako duhovnu
propast iz koje ne znaju ni kuda, ni kada da
izađu, zatraže oprost grehova, saperu krmelje,
očisted crnilo ispod popucalih nokata,
izvrše samoubistvo….
Skakavcima i  nezasitim seksama ih zovu. Muve ih zaobilaze,
ne puštaju ih u utvrde nezagađenih vazdušnih kolonija.
Mravi i ose
sklopile su savez protiv njih. Medvedi prave motke sa
kojima će, umočenim u fekalije, krenuti jednog dana, da ih
počiste. O jamarima sustegnuto su pisali Servantes, Šekspir,
M. L. Belatukadruz, Boško Tomašević, Rade Drainac, doktori
straha Leon i Zoks.. Pingvini traže osnivanje posebnog
kaznenog PEN bloka,
napravili su i nacrt njegove zastave.Članstvu bloka
žele da se pridruže neki nesvrstani vampiri i nekolicina američkih
šišmiša. Svi su se dali na pisanje projekta o hermetičkom
opkoljavanju jamara. Opkoliti, izolovati, zapaiti, uništiti…
Sravniti sa zemljom kao Kartaginu. U jame sipati najžešći otrov.
U trovačkim poslovima svoja iskustva Bloku nude pacovi i korovi. Ne žele
žive jamare, ni njihov DNK-a.
Svet je mali božiji biser – peva mešoviti hor ptica
stanarica i selica. Jamare u jame – dovikuju pojedinačni glasovi
lavova i tigrova. I ajkule pišu svoje podrške stvaranju novog
svetskog poredka. U panici su jedino neuropsihijatri zbog načina na
koji treba da suspenduju jamarima pravo na lečenje. Neki od njih su za
opciju da se jamarima prvo odseku prljavi jezici. A, potom
pristupiti obdukcionoj analizi
opstruktivnih uzroka tamnih moždanih fleka.

p.s. Komentar: Iz Kadruztubelagovog Priručnika spasenja, objavljenog u drugoj godini nove ere postoji jedan zapis o jamarima koji su, zbog sažaljivosti lavova i tigrova, ostali neposečenih jezika. Pisac je u tom tekstu, između redova, pomenuo jamare, kao preteče inkivizitora, ali je u definicijama pravio velike jezičke greške identifikovanja mesta na kojima su oni najbolje uspevali i održavali svoju lozu. Istinski predstavnici ljudske dobrote žalili su vekovima što božiji mač nije sasekao tu odmetnutu gamad.iz krila duhovne i egzistencijalne ljudske čistote. U arhivu “otpalog lišća” Nesebičnog muzeja Zemlje Zavetine postoji više zapisa o tim propustima. i neshvatljivim popustima božje kazne.

LEGENDA
(Seni mog brata Dušana)

Legende nisu u knjigama
Ilijdama i Odisejama
Rađaju se u zasebnosti Duha
rukom vazduha napisanog na
ontološkom
pergamentu vremena
U Pitagorinom pesku
Na sred poljane gde je mladi Galoa
branio čast ljubavi
dvoboja i matematike
Legende umiru u zoru
žurno
prolazeći kroz magična vrata
razobručene istorije
herbarijuma
akvarijuma i provizorijuma
nicanja
odlaze da bi ostali
imenima ulica sa
potpisima neobrisive stvarnosti
ostavljajući je budućnosti da ih
čeka
sačekuje rađanjem nove zore
bez njih
Sa Godoom u vozu
putuju i šestare svetom iluzije
U čijem soblju žive utetovirane u
svojim znacima
(Na Svetog Arhangela Mihajla 2007. g.)

LIRIKA SINOĆ

U SEBI SINOĆ

Lirika
Sinoć
Pred promenu pravila
Meseca na nepoznatom vrhu
Kosmičke ravnice
Prolazim kroz sebe
Seks nas uvek pomiri
Rekla je na nekom jeziku
U sebi
Ispred
Pesme koja se menja a
Ne gubi osnovnu estetiku
(Iz)gleda bolje od očekivanog
Ume da (uz)diše
Spretna da razočara povod
Preinači njegovu tamnu zimsku
Garderobu
Tokom prepoznavanja u
Policiji pristiglog snega
Negde između prvog okupljanja
Lirika sinoć
Kuda ide ovaj svet
Mislila je
Poricala
Proza liči na dezinteriju
Panično se boji snimanja
Sto lirskih portreta s
Jednim licem
Ženskim
(U utorak, 10. februara 2009. god.)

MOŽDA SAM MOGAO DRUGAČIJE

Možda sam mogao drgugačije da
pređem put koji nekuda vodi
izmiče
Možda sam usred iluzije o kretanju
trebao da zastanem
iskopam rov u istoriji godišta
Napišem svetliju pesmu
O strahu ptice dok sleće na zemlju
u potrazi za mrvom
panično osluškujući klizavu škripu
pera na belom listu
posrnulog na samom kraju
Rođenja
(Ne)stalog puta

PESMA SAKRISTIJA

Pesma je sakristija
Nekada
sacijabilni tekst
Erotizovana dijagnoza
salpingitis
Upala jajovoda
upisna u knjizi
sakramenta
Sofističkog rečnika o
Sodomi i Gomori
ili
Sociologiji (ra)zvrata sa
lukavo lažno izvedenim
zaključcima iz
nepoznatih premisa
Skulirani skribenti
kupuju sofre ćutanja
Za vreme pisanja postaju
Grbavci
U istoriji ruža
niko ih ne spominje
čak ni u rubrici
Neosolfarzana
Leka proti sifilisa
Svrab prave pesme
nekontrolisano
širi polen zaborava na
jadna piskarala

OKO

Oko je nasilje značenja
jedne reči
Oko sebe
Oko kosmosa
Oko-lo
U krugu oko je krug
sebično mesto
Poezije
Turnira reči
Slagalica
Puzli
Samo unutrašnje oko
izbor je zabranjenih slika

MALE UHODE

Male uhode lebde u vazduhu
Uvlače se duboko unutra
Kriju u slikama
Nepozvane
na dnu moždane škrinje
sedaju za postavljen sto
Hrane se otpadcima svetlosti
Nestaju i vrćaju se
Teško je pamtiti njihova
Lica
Ne odaje ih ni neuhvatljivost
premalo dobro postavljenih linija
Zvuk vazduha ne remeti mir u kome
dočekuju jedni druge
Nema srodstva ni krvnog među njima
postoje
Nisu im potrebni darovi grupe na kraju
uvek sebe pojedu
Oližu sa lica namaza
zatim sa upalom jezika saviju
ofucali rep i nestanu u sopstvenom
grlu
One imaju dovoljno mesta za
ime i prezime zavedeno u
posebnim knjigama koje Bog vodi
piše i briše

MISLIŠ DA NE MOGU

Misliš da ne mogu
Tvorče
Istom ulicom kroz gustiš reči
zahvaćene bolešću jezika
Onom starom lipom sa otiscima
Majke
Pred svanuće
Usred skromne večere sa
prispelim pismom iz budućnosti
Na obodu samoće
napisan predgovor za knjigu
odlazaka
opominje u nečitkom rukopisu
Onog ko piše i Onog koji  
čita
Nepročitane knjige nisu
Gubitnici
Postoje u svom čekanju
Zar im dobri Tvorče nisi dao
samopouzdanje
Miris stare lipe s otiscima ruku
Majke
Autoportret samoće
Ponavljanje večere na tanjiru
Sadašnjosti

VIŠI PLAN

Onaj koji ne veruje nikada neće
saznati
koliko je tajna okovana u
neznanju
Vetar je prolaznik a
Tišina polsedica njegove porpale
tvrdoglavosti
Gospodar
jedino Gospodar meša karte
čuh u prolazu nepoznatog autora
romana o krađi poezije

O (SA)VRŠENOM

Iza Jezika je njegovo nesaršenstvo
u njemu nesavršena žrtva
Talac konstrukcija
privida i skela koje im podilaze
usled propasti iluzije o postojanju
Stvarnost je uvek surovi ugovor
između uplašene prošlosti i bezvoljne
Budućnosti
Da li postoji neko od njih
Tesla se kockao sa Dostojevskim
posle svakog njegovog neredigovanog
Romana
JA je tako propadalo u MI
U premetačinama deklinacija
Glagoli protiv padeža
Pometnja imenica na rasputnicama
nabeđenih prideva
Hristos je pokušao
Ismejavali su ga nevažni činovnici
državne sile
Poema o krstu i zarđalim ekserima
nasumice je nestala iz lirskog osećanja
Misli
Ostao je svet
Još uvek mu se telo cedi kroz niti rešetke
Nepostojećeg u postojećem
Pesnici se boje svojih senki
Duhoviti Šekspir u Servantesovoj irnoniji
kašlje
Borhes u umišljenom slepilu guta pljuvačku
Nenalažljiv je put tek tako
preko interneta u internatima
Meteža
Kada se ne zna
Na jedinom univerzitetu neznanja
Vizantijskom
Hristos se u rektorskoj odori na časovima
Medicine
Plašio Teslinih prenosa nesavršenih polja
neuhvatljivog
Na daljinu
Jedan iza ili ispred drugoga okončali su
Kraj istorije
Sada misao poriče sebe
Usamljena u gori nedohvatljivog s kojim sed
Pesnici guraju na ulici
Niko im ne verujer
Ludi trgovci na suncu pohuju novčanice od
sto dolara
Da li će svet biti uvek i nekad na nekom mestu
Između zaraćenih bajki i basni
osramoćena lirika ne svedoči ni srcu
Ni očima
Ni umu
Postoji
Samo po-stoji

2.

Nastavci su izmišljotine prevaziđenih
Analitičara
Jadnih trgovaca komentara
Bolesnih menadžera reči
Stil je nestao u zapadnjačkim olujama
Na dnu okeana smisla zaujeli kristali prošlosti
odumiru u zagrljaju promukle muzike vode
Na samrti
Pesnici ispisuju poslednje ode
Pismenost neba bodri njihov talenat
Ljute kiše strmoglavljuju se u ljutinu suše
Pustinja u
nemim ogledalima opozvanih odraza
Pohovane novčanice od sto dolara
niko više ne jede
Izdašan kraj na putu nesretnika
demontira putokaze
Čudovište je dotuklo sebe
Čoveka
O, bolni romanu o savršenom
Kako je sve nesavršeno

NEBO
(Miloradu Bati Mihailoviću)

Nebo je
El Greko
jedina neprolazna faza
Osmeh
nad svim što je
pod staklenim zvonom
Neprevodiva u reč
Vizantijska freska
usred cveta zaljubljenog u
Miris
U
neusvojiv poklon
Velikog Posmatrača
Zagonetne božije
Ćutnje

ZAČUĐUJUĆE
(prilozi za raskrinkavanje religije nepotrebnog)

Začuđujuća je upornost šta se sve
dešava izvan zidina Poezije i sa
koliko se upornosti  kite njeni rubovi
memoarskim paralaksama
tricama i kučinama sećanja na ulogu o
postojanju akcionog samoponašanja
Na ivici nervnog šoka jezika borba za
prednostima u rečima i sintagmama
poražavajuće je oskrnavila svet ideja na
koje se ti isti ratnici pozivaju spomenima
debelog Baha i savetnika policijskih stokuća
nepomračenog Ničea i njegove odane sestre
misterioznog Hristosa i zagonetnog
Anđela Glasonoše
svemogućeg Tesle i nedostižnog Dostojevskog
Začuđujuće da se piktijasti opseg te upornosti označava
rečju – roman
posrnućem moći duha govora u  prestonicama lične istorije
među nepristojno obrdanim kvakama na vratima pisarnica
Metafore
Tik uz bolničke krevete obolelih glagola
Poludelih prideva
Malokrvnih predikata
razobručenog pravopisa gramatike urina
Na selima nenaoružanih poreskih obveznika Apokalipse
Naoružanih uredničkih strvina
poniznih slikara portreta anatomski nedovršenih lica
Kritičara
Gluvonemih estetičara Muzike
Smešnih upravnika Harmonije
Podvižničkih budala Astronomije
Gadova iz priča L. N. Tolstoja o anatomiji korupcije među uzansama
reputacija sukobnika interesa
Hej
I
Sve to usred nevinog stanja magle na raskrsnicama
obojenim suncem poezije u radionici smećarskih metala
šizofreničnog kraha prozirne stvarnosti sa upalom pluća mozga
Tesla se sa besmrtnim grohotom ironije podsmevao njegovim
današnjim biografima
Neznalicama nudio čitanje otkrovenja iz kafkijanskih zaveta
napuštenih  jazova i mostova nedovršenog jezika
nedisiplinovanih semantičkih karcinoma iz filozofskih diskursa o Bogu
Jevanđeljima i knjigama napisanim u
Njegovo ime
Dole na dnu strpljive svete vode koren drveta života poezije sačuvao je obilja
vatre i zemlje i kiseoničnog vazduha
Upropašteni dijalog zelene gravitacije sa žutom mesečevom hemijom usred stroja
legije nasamarenih nesrećnika predvođenih Cezarom i Napoleonom
siflističnim graničarima bezumlja promašenog globusa neznanja o identitetu
skakutavog cvrkuta vrabaca na pesku vremena posle Homera
Pitagorenih brojeva  
Šekspira u
Karavađovoj poslastičarnici sa Davinčijevim kodovima
Botičelijevim školjkama
Neki od njih prestaše pametno na vreme da zameraju overenim izrekama smrti
Izgubili su se sa pokupljenim prnjama i dronjcima u nepoznatom pravcu
linija iluzije
Za sobom ne ostavivši nijedan roman o praksisima nade u sumnju
Niti ne pristojno zaviriše u podatke o utiscima paradno im postrojene
Budućnosti pred zidom slinavih noseva
Ali kuda sa jadnim romanoskribomanima
Zakasnelo pitanje Platonu
Lovcima na jazavce i zmajeve pred sudom
Bože pravde ukini roman

Objavljeno u: Poezija&Proza

Spremi

Komentariši

Submit Comment

Sigurnosna provjera *

© 2017 Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |