Ove jeseni za nagradu „Buker“ koja se dodeljuje za najbolja dela na engleskom jeziku čiji su autori građani Velike Britanije, Irske ili neke članice Britanskog Komonvelta u užem izboru je bilo šest autora: sa Novog Zelanda, iz Zimbabvea, Engleske, Kanade i Irske.
1. Laureatkinja je Eleonora Katon za roman „Svetila“ (Eleanor Catton: The Luminaries).
Sa dvadesetsedam godina spisateljica sa Novog Zelanda, Eleanora Katon, postala je najmlađa pretedentkinja, a sa dvadesetosam najmlađa dobitnica međunarodne književne nagrade “Buker”. Ova nagrada se dodeljuje četrdesetsedam godina, a posle Nobelove nagrade najuticajnije je svetsko književno piznanje. Iako je mlada, njena uspešna književna karijera nije od juče. Još 2009., u to vreme dvadesetrogodišnju novozelandsku spisateljicu Eleanoru Katon prozvali su „zlatnom devojkom umetničke književnosti“. Njen prvi roman “Proba” (The Rehearsal) o ljubavnim odnosima nastavnika i učenice objavljen je dve godine ranije i napisan je kao diplomski rad, a drugi roman napisan ove godine učinio je dvedesetsedmogodišnju spisateljicu najmlađom pretendetkinjom za “Bukera” u istoriji nagrade.
„Svetila“ su i drugi rekord Bukera: pored najmlađeg dobitnika, nagrađen je i najduži roman sa 832 stranice.
Kratak sadržaj romana „Svetila“:
Godine 1882. na Novi Zeland stiže momak po imenu Violter Mudi pun nade da se obogati u rudnicima zlata.U zlatno nalazište on dospeva zajedno sa družinom od dvanaest ljudi koji su vinovnici serije misterioznih i nerazjašnjenih zločina. Nestao je bogataš Emeri Stejns, prostitutka Ana izvršava samoubistvo a mrtav u svojoj kolibi pronađen je i Krozbi Vels koji je ostavio iza sebe ogromno bogatstvo. Kao naslednica se odnekud i iznenada pojavila davno iščezla pokojnikova žena . Tako je junak romna Volter Mudi preko svoje volje bio uvučen u mrežu intriga i veliku trku za zlatom, oko njega su se plele paučine tuđih tajni, detektivske zagonetke i curio je na sve strane ogoromni novac.
Žiri “Bukera” je ocenio da se roman “Svetila“ bez obzira na dužinu od 832 stranice čita u jednom dahu dok se ne prevrne i poslednja stranica.
2. Nouvajolet Bulavajo iz Zimbabvea: “Potrebna su nam nova imena“ (NoViloet Bulavwayo:“We New Names“. Izdavač:Chatto& Windus).
Autorka romana je tridesetdvogodišnja Elizabet Tšele poznata pod pseudonimom Nouvajolet Bulavajo (NoViolet Bulawayo). Za sticanje stepena magistra Kornelskog univeziteta priložila je dve svoje priče, od kojih je jednu “Snimci”(Snapshots) pisac i lingvist Džons Kutsi uključio u svoj zbornik „Nova afrička knjževnost” dok je druga “Poludeli u Budimpešti” (Hitting Budapest) o dečjim bandama u šikarama Zimbabvea, 2011. godine dobio tzv. „afričkog Bukera“ – Kajnove nagrade. Ta priča je postala jedno od poglavlja ove godine izašlog debitantskog romana Bulavaje koji je spisateljici doneo ne samo prvu kandidaturu za “Bukera” nekog autora iz Zimababvea, nego i prvu ženu crnkinju koja je uvrštena u najuži izbor za ovu prestižnu međunarodnu književnu nagradu od kad je ustanovljena.
Sadržaj romana “Potrebna su nam nova imena”:
Radnja romana se odvija u zabitima zimbabvijskog grada ironično nazvanog Paradajz ( Paradise, u prevodu sa engelskog:“Raj“), a njegovi junaci su deca sa neobičnim imenima : desetogodišnja Draga (Darling ), i njeni prijatelji Rođeni slobodni (Bornfree), Narodni poslanik (Messenger ), Oproštaj (Forgiveness). Nekada su oni i njihove porodice imali prave kuće sa odvojenim sobama, opremljene nameštajem ali je revolucija u zemlji dovela do njihovog rušenja i prisilnog preseljenja, ostavivši ljude i bez doma, i posla , i bez nade u srećnu budućnost. Družina provodi dane u bogatom delu grada gde preživljavaju jedući ukradenu hranu i razmišljajući kako da pomognu devojčici Čipo koja je ostala u drugom stanju pošto je silovao rođeni deda. Maštaju, kako će jednog dana svi zajedno pobeći iz tog “Raja” i u Americi ili Evropi, potražiti sreću.
Glavna junakinja romana uspeva da prebegne i da se nekako dočepa SAD, ali prinuđena da prekine kontakt sa prijateljima i porodicom, zaključuje da život u tuđoj zemlji, makar kakve blagodeti donosio, nije se pokazao ni izdaleka tako privlačnim kao što su nekad o njemu sanjali.
3. Džim Krejs:”Letina” (Jim Crace: Harvest). Izdavač: Picador.
Još jedan rekord ovogodišnjeg Bukera: u užem izboru se našao i najstariji nominant u istoriji nagrade, 67-godišnji Englez Džim Krejs (Jim Grace). Kao pisac debitovao je 1974. godine i od tada je paralelno radio na televiziji i u svojstvu konsultant novinara u različitim listovima. Krejs je napisao desetak romana i nekoliko desetina pripovedaka dobivši više književih nagrada. Ovo mu je drugi put da bude na top-listi “Bukera”. Prvi put je nominovan 1997. za roman “Karantin“(Quarantine ). Po izjavi samog Grejsa “Letina” će biti njegov poslednji roman.
Kratak sadržaj romana “Letina”:
Krajem leta u jedno zabito britansko selo iznenada se pojavljuju tri tuđinca, dva muškarca i jedna žena. Oni podižu logor na kraju šume i te noći je spaljena jedna kuća u selu. Sledećih sedam dana (nesumnjivo biblijska aluzija) do tada idilično provincijsko selo se okrenulo naglavčke: letina se pretvara u oganj, meštani linčuju neznane pridošlice i počinju sumnjati jedan u drugog za vradžbine. Alegorična priča potiče od jednog meštanina i neposrednog svedoka događaja , mesnog autsajdera , građanina Voltera Tirska, a radnja se zbiva u XVI veku nakon što je u Britaniji donet zakon o ograđivanju imanja koji je zauvek izmenio život sela.
4. Džumpa Lihiri: “U nizini”(Jhumpa Lahiri: Lowland). Izdavač: Bloomsbury.
Najslavnija među kandidatima za „Bukera 2013“ je nesumnjivo spisateljica Nilanjana Sudesna, poznata pod pseudonimom Džumpa Lahiri (Jhumpa Lahiri).Uspeh joj je doneo debitantski zbornik priča publikovan 1999. pod naslovom “Tumač bolesti“(Interpreter of Maladies) za koji je autorka dobila Pulicerovu nagradu, a njeno delo prevedeno je na više jezika. Kao, uostalom i druga njena dela koja su usledila poput još jednog zbornika priča “Nenaviknuti svet” (Unaccstomed Earth) i roman “Imenjak” (The Namesake) u kome se opisuje sudbina porodice bengalskih emigranata i njihovog sina po imenu Gogolj . Roman je ekranizovao 2008. indijski režier Miroj Nair.
Kratak sadržaj romana “U nizini”:
U svom drugim romanu, “U nizini” spisateljica Džumpa Lahiri piše o istoriji dvojice braće koja su odrasla na ulicama Kalkute nerazdvojnih od detinjsta, ali koje su okolnosti ipak razdvojile. Mlađi Udajan aktivno učestvuje u studentskom ustanku 1967., dok stariji Sahaš uspeva da dobije stipendiju i prelazi u SAD. Nije im bilo suđeno da se sretnu i vraćaju se u rodnu Indiju, ali će im sudbine do poslenjeg dana biti isprepletene. Ceo život Sabhaša na ovaj ili onaj način protekao je pod uticajem ostrašćenih idealističkih pogleda brata Udajana, koji je bio opet spreman da se bez ostatka žrtvuje za porodicu – ženu u drugom stanju, brata i rodietelje.
5. Rut Ozeki: “Bajka o postojanju” (Ruth Ozeki:“ A Tale for the Time Beling”).
Kćerka Japanca i Amerikanke, specijalista za klasičnu japansku književnost, oduševljena pozorištem, osnivač jezičke škole, Rut Oezki je poznata još i po svom radu na filmu. U svojstvu scenografa u niskobudžetskim japanskim hororima “Katastrofa robota“,“Lov na mutante“ i “Samrtna uluzija”, režiser autobiografskog filma “Zastrašivanje kostima“(Halving the Bones ) predstavljenog 1995. na festivalu “Sandens“. Po priznanju same Ozen, ona je uvek htela da bude spisateljica. ”Bajke o postojanju“ je treća njena knjiga i prva na konkursu “Bukera” koju je napisao neki budistički sveštenik (taj čin je Rut Ozeki primila 2010.god.).
Kratak sadržaj romana“Bajke o postojanju”:
Roman je napisan u obliku dnevničkog zapisa mlade devojke kao da ga “našla” sama Rut u svojoj kući na plaži . Nakon što je Japan 2011. zahvatio cunami pronalazi korpu sa jelom u kojoj su čuvani i zapisi. U tim navodnim zapisima 16- godišnja Nao pripoveda o svom životu, o napadima nepoznatih razbojnika na internetu, o tajnama o kojima joj pripovedela njena 104- godišnja dadilja budistkinja, o porodičnim radostima i tugama, o traženju same sebe, svoga glasa i mesta u savremenom svetu koji se brzo menja, i na kraju o velikoj želji da nađe čitaoca i prijatelja koji će je shvatiti i razumeti. Rut Ozeki je izjavila kako je počela rad na knjizi još 2006.godine i da ju je nekoliko puta prepisivala, nastojeći pri tome sve vreme da shvati poput svoje heroine kojem i kakvom čitaocu je namenjena ovaj roman.Tačku na završnu varijantui romana stavio je taj rušilački cunami, a samo delo zahvaljujući svojoj kompoziciji koje je kao dokumentarne zapise pronašla autorka, može se nazvati svojevrsna metafora nastajanja književnog dela u kojemu književni lik stvara i nadahnjuje autora.
6. Kolm Tojbin: “Marijin testament” (Colm Toibin.“The Testament of Mary”).
Irac, Kolma Tojbin (Colm Toibin) koga je novinar The Observera uključio u spisak 300 najvećih umova Britanije se „razboleo„ od književnosti sa 17 godina dok je tokom leta radio kao barmen. On je provodio slobodno vreme na plaži čitajući Hemingveja od koga je preuzeo oduševljenje Španijom i poželeo je da napiše sopstvena dela. Pošto je završio Dablinski univrzitet, iznenada je otputovao u Barselonu , a 1990. izlazi mu prvi roman “Jug”(South) umnogome inspirisan tim putovanjem. U svom stvaralačkom opusu Tojbin ima ukupno 9 romana, o životu u Irskoj i iza njenih predela, o stvaralačkim i ličnim traganjima. Radni kabinet mu ukrašava oko dvesta nagrada, priznanja i potvrda o nominacijama.Već dva puta je dosad dospevao u uži izbor za “Bukera” i ovo mu je treći.
Kratak sadržaj romana “Marijin testament”.
Objavljen u novembru 2012.godine ovaj roman od 100 stranica je priča o poslednjim danima Deve Marije, majke Isusa Hrista. Živeći u izgnanstvu, ona i u svojim strahovima brižljivo čuva u sećanju uspomene o događajima koji su doveli do smrti njenog sina, a seća ga se ne kao spasioca, nego kao čoveka, kao dete koje živi u vremenu velikih promena i potresa među ljudima kojima nije trebalo verovati. Odbijajući da razgovara sa apostolima-evanđelistima koji su joj dolazili donoseći darove, ona traži način da otkrije istoriju Hrista onakvu kakva je bila.
Branko Rakočević
