U četvrtak 28.11. u 17:00, u Klubu Magistrala, održat će se predstavljanje romana Poslednja Geteova ljubav Martina Valzera u prevodu Mirjane V. Popović i izdanju Lagune.
O romanu govori profesor Dragan Stojanović.
Martin Valzer potresno pripoveda o nemogućoj ljubavi u kojoj snaga osećanja i njihovih književnih izraza svedoče o neverovatnoj strasti, u priči o poslednjoj ljubavi velikog Getea. Sedamdesettrogodišnji tajni savetnik voli devetnaestogodišnju Ulrike fon Levecov. Njih dvoje razdvaja jaz od 54 godine, ali Gete sebi govori: Moja ljubav ne zna da imam preko sedamdeset. Ni ja ne znam. Uprkos svemu, Gete upućuje Ulrike bračnu ponudu, koja stiže do nje kada je porodični odlazak u Karlsbad već ugovoren. Gete tada piše Marijenbadsku elegiju.
O Valzerovom romanu i o Geteovoj ljubavi govoriće vrsan poznavalac Geteovog dela i života, profesor nemačke književnosti s katedre za Opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, Dragan Stojanović.
Nemački pisac Martin Valzer je rođen 1927. u Vaserburgu, a živi u Iberlingenu kraj Bodenskog jezera. Dobitnik je velikog broja nagrada, između ostalih nagrade Georg Bihner 1981. i Nagrade nemačkih izdavača i knjižara za mir 1998. Dodeljen mu je orden za zasluge i proglašen je vitezom umetnosti i književnosti, ovenčan je i Velikom nagradom Bavarske akademije lepih umetnosti za književnost.
Njegova najnovija dela su Pupoljci straha, Život i pisanje, Dnevnici od 1963-1973.
Jezički virtuoz, pripovedač, provokator – Valzer pripada najvažnijim i najuspešnijim piscima sadašnjice. Pisanje je moj život, kaže pisac koga je 1955. za knjigu priča nagradila legendarna Grupa 47, i od tada skoro svake godine objavi tri ostvarenja – romane, pozorišne drame, pripovetke ili televizijske scenarije, čime osigurava neverovatnu prisutnost na nemačkoj književnoj sceni. Valzer nije samo od najproduktivnijih nego i od najuspešnijih savremenih autora. Većina od njegovoh dvadesetak romana su bestseleri, pre svih Konj u bekstvu, prodat u četiri miliona primeraka.
Valzer obrađuje svakodnevicu srednjeg sloja. S ironijom i simpatijama slika svoje junake koji s osećanjem manje vrednosti idu okolo i sebe vide kao gubitnike. U svojim delima ovaj pisac se oslanja na vlastita iskustva. Romani bez biografskih delova i nisu romani nego sociološka dela, rekao je.
