savremenih pisaca iz različitih nacionalnih književnosti. Upravo u toj ediciji izlazi i roman “Dvoje”, prvo delo popularne nemačke autorke Iris Hanike na srpskom jeziku, koji je osvojio tamošnju čitalačku publiku i književnu kritiku, ušavši 2008. godine u najuži izbor za nacionalnu književnu nagradu. Naizgled jednostavan ljubavni roman, ispod prvog sloja urbane ljubavne priče krije brojne teme, od političkih, preko istorijskih do psiholoških i socijalnih.
Ponukana romanom, prevodilac knjige Biljana Golubović se pozabavila i onim što je nemačka kritika pisala o knjizi i komunikacijom sa autorkom o raznim temama i pitanjima.
Naime, koristeći tehniku montaže, Iris Hanika je, po oceni kritike, napisala roman koji predstavlja uspešnu sintezu različitih formi, od naučnih do novinarskih, uz brojne izlete u literarni svet, pop i pank muziku… Kako kaže, ona roman definiše kao “prilično dugačak tekst” i dodaje da, iako je ta forma u klasičnom smislu i dalje popularna kod publike, za nju je ipak prevaziđena.
Iako joj je, napominje, namera bila prirodna za svakog pisca, a to je da napiše dobru knjigu, roman “Dvoje” je uneo znatne promene u njen lični život: “Sakupilo se toliko novca da jedno vreme ne moram da se trudim da zarađujem za svakodnevni hleb, nego mogu da živim od prihoda koje donosi knjiga. To je prijatno, ali neće dugo trajati. Pored toga, sada sam tobož priznata oficijelno kao spisateljica i o meni se tako govori. To nije prijatno. Ispunjene želje nas čini i nesrećnima.”
Govoreći o ulozi pisca u današnjem društvu, o njegovoj angažovanosti kroz pisanje i izvan njega, Hanika kaže da tu ulogu ne želi da preuzme: “Poštujem čitaoca i verujem da čovek sam odlučuje šta će iz knjige poneti sa sobom. Ne pišem iz pedagoških razloga i u tom smislu ne želim da nudim ništa. Iskreno, tokom pisanja ne razmišljam o čitaocima, o njihovim reakcijama i ne kalkulišem u tom smislu, a naravno da me raduje kad se čitaocu moj roman dopada. Više od toga ne mogu da želim.”
Nemački kritičari su s naklonošću prihvatili roman “Dvoje” Iris Hanike. Ističe se da je autorka veoma uspešno, realistički opisala stanja svojih junaka (A. Zegers, “Hamburški večernji list”); da se u ambivalentnom ljubavnom romanu koji je pisan artificijelnim stilom izbegava kič (T. Rotšild, “Der Freitag”); da je reč o virtuozno ispričanoj velegradskoj ljubavnoj priči, pametno i veoma zabavno (M. Rajhart, WDR)… Poznati nemački pisac Vilhelm Genacino kaže da je “Iris Hanika kako politički, tako i realistički pripovedač, a istovremeno i umetnik, tako vešto prikriven da se pri brzom čitanju tekstova to čak lako može prenebregnuti. To što nam autorka pruža takvu mogućnost posledica je njene skromnosti. (…) Tu se radi o umetnosti i pre svega o umetnosti.”
A na pitanje kako reaguje na kritiku, Hanika odgovara: “S prezirom.”
Jedna od centralnih tema kojom se ova knjižavnica bavi u svojim delima jeste samoća i usamljenost. Napominje da je pisac, autor po prirodi stvari – sam i da joj je, i iz tog razloga, ta tema bliska. “Muzičarima je lakše i ponekad im zavidim zbog toga što oni samo zajedno mogu da budu zaista dobri. Ali čovek se verovatno i kao muzičar može osećati usamljeno ako svira ili mnogo bolje ili mnogo lošije od svojih kolega. A imamo i soliste… Usamljenost je, u stvari, osnovno stanje ljudi. Uzgred budi rečeno, sredstvo protiv usamljenosti je čitanje.”
Kratka biografija
Iris Hanika rođena je 1962. godine u Vircburgu. Od 1979. godine živi u Berlinu, gde je studirala opštu i komparativnu književnost i germanistiku na Slobodnom univerzitetu. Radila je kao saradnik brojnih nemačkih novina i časopisa. Objavila je nekoliko zbirki proznih radova i dva romana – Dvoje (2008) i Suštinsko (2010). Dobitnik je nagrade „Hans Falada“ (2006), kao i drugih priznanja, a roman Dvoje“ ušao je u najuži izbor za Nacionalnu književnu nagradu Nemačke.
(Blic.rs)
