Kad jednom odem da se ne vratim

Ostaviću oprano suđe

i rozu čašu prevrnutu naopačke

Jastuci će ostati za ukras

Nekim rukama sa manikurom

Nikada nisam imala živce za šavove

Ponijeću kofer sa knjigama

Svileni šal iz dvijehiljadedevete

Presušene suze,

sliku na kojoj sam izgledala sretno

Kad jednom odem da se ne vratim

Vratiće ti se sve

što me natjeralo da odem.

————————————————–

Kao da sam bio tamo

Jul je uvek čarobno doba za žene duše slične tvojoj
(slične – dalje od toga – ne može!)
Brodiš ovim letom kao da si mu vlasnik.

Sad, stasala, puštaš srce na sunce – tako i treba…
Sva su zrnca peska perje pod tvojim stopalima, ne obuvaj ništa.
Stavi naušnice od školjki.
Ne našminkaj se.

Ne tuguj.
Neću biti tu kod svakog talasa…
Za mene je leto završeno – preostaje samo Miholjsko,
tako to ide – po kalendaru, kojem uzalud prkosiš.
Umoran je i isušen ovaj stari bor, dok i dalje čvrsto stoji,
ali bez straha, izrasla si u Posejdonu.

Ima u tebi života za sto leta!

Ne plači.
Voleću te,
svom nežnošću sunčevog zalaska,
snagom svog iskustva koje ne bledi,
očima kojima si najlepši odsjaj…

Nećeš biti sama.
Osećaćeš uvek onaj poljubac u nago levo rame,
zaklon kad naiđu oluje pa ti Nevreme raščupa kosu,
znaćeš da si delom preneta u Večnost, jer si moja,
izronićeš iz svega jaka, prelepa i moćna,
… kao da sam bio tamo.

by Barezi