O vremena detinjstva, grobnice gluve!

Drhtanja dečaka na obroncima šuma,

Kada su kao flaute cvilele grane suve!

Vremena crnog hleba,

Jauka jesenjih vetrova.

Mrkog kišnog neba

I ognjenih mojih snova!

O dani crne, posne zemlje,

Rumenih zora veselih aprila,

Radosti nema i raskošno Kremlje

Mojih mladenačkih idila!

Ko je slutio da će boso dete

Sutona nekog niz drum poći,

I da će purpurni ognjevi jedne komete

Sijati večno u njegovoj noći?

Ko je verovao da će taj dečak bledi

Postati pesnik u gradu,

Koji se na nebo popeo,

Najlepšu zvezdu da skine i njome da napiše baladu

Koliko je plakao u životu

I koliko je voleo

by Barezi