Dana 21. decembra 1879. godine rodio se Josif Džugašvili Staljin. Godišnjica rođenja jednog od najkrvavijih vladara u svetskoj istoriji , čija je vladavina zahvatila na izvestan način i naše sudbine, je povod da se dotaknemo „učinka „ njegovih narkoma (narodnih komesara ) unurtašnjih dela i državne bezbednosti u  njihovom besomučnom nadmetanju u poluvekovnoj akciji „Kako se kalio čelik represije„. Ko je zapravo bio najčeličniji od naslednika čeličnog Feliksa, osnivača ček , da nije možda on sam glavni favorit za tu titulu?

Staljin  i Isus

Na osnovu broja  osuđenih, izrečenih i izvršenih najstrožih kazni (streljanja i vešanja ) rejting “čeličnih narkoma“ je uradio istraživač Nikolaj Dobruha  i uskoro će ga objaviti  u svojoj knjizi „Staljin i Isus“ koja  je ustvari nastavak poznatog dela „Kako  su ubijali Staljina?“. Najtiražniji ruski dnevni list „Komsomolska pravda„ (Комсомолъская правда )  u broju od  21. decembra objavljuje podatke  do kojih je Nikola Dobruha  za tu svoju novu  knjigu došao nakon višegodišnjih istraživanja  u najpoverljivijim  arhivama ruskih službi bezbednosti.

Poređenja „železnog„ Feliksa i njegovih naslednika Mežinskog, Jagode, Ježova, Berije, Abakumova…

Ova poređenja se nekako najčešće zaustavljaju na Beriji. Možda i zbog toga što ničije  ime nije izazivalo toliko gnušanja kao njegovo. Međutim, niko od istraživača i istoričara dosada nije proveravao: šta se pre i posle Berije dešavalo  na uvek plodnom polju represije. I koje redno  mesto, kakav rejting,  među svojim prethodnicima i naslednicima zauzima ovaj čovek sa cvikerima?

Autor(Nikolaj Dobruha) je pokušao da odgovori na to pitanje na osnovu podataka iz nadležnih službi i tajnih arhiva , a ne na osnovu emocija i glasina. A do podataka je dolazio u različitim organima bezbednosti koji su menjali imena, ali vučju ćud nikada, i bili su označavani raznim skraćenicama: ВУК,-ГПУ,-ОГПУ,-НКВД,-НКГБ,-МВД,-МГБ,-КГБ.

Podaci iz super tajne statistike

Evo kako je bilo u stvarnosti ako se oslanjamo na podatke iz super tajne statistike za period od 1922-1953. koje je proučavao autor knjige „Staljin i Isus“. Da pođemo od „železnog narkoma“ istim redosledom po kojemu su “sedam sekretara čeke “ zauzimali fotelje misterioznim odajma  na Lubjanki.

1. FELIKS ĐERŽINSKI, 8,5 godina  narkom: osnivač političkog kaznenog sistema SSSR-a, bio narkom posle završetka građanskog rata od 1922-1926.

Za njegove vladavine osuđeno je ukupno 59.876 lica, od kojih je streljano 8.291. Po godinama: 1923. godine:  4.806, osuđeno, 414 streljano i povešano; 1924. godine: 15763/ 2550; 1925. godine: 15.443/237. Podaci za 1926. dati su u celini bez podele na vreme do kojeg je radio Đeržinski (20. juna je umro od srčane kapi za vreme držanja govora) i na vreme kad ga je zamenio Menžinski.

2. VJAČESLAV MENŽINSKI, 7,5 godina narkom, od jula 1926. do 10.maja 1934. predsednik OGPU-e (Objedinjene državne političke uprave).

Za njegovo vreme osuđeno: 1,016.485 zatvorenika od kojih je streljano ili povešano 76.159. Po godinama:1927. godine: 26.035  osuđeno, 2.339 streljano; 1928. godine: 33.767 / 869; 1929. godine: 56. 220/ 2099; 1930. godine: 208. 069/ 19.463; 1931. godine: 192.051/ 42.777; 1932. godine: 141.919/ 3912; 1933.godine: 239.664/215; 1934. godine: 118. 770/ 2486. Podaci za 1934. Godinu su zajednički za period njegove vladavine (do 10. maja kad umire od srčanog udara, i njegovog naslednika Henriha Jagode).

3. HENRIH JAGODA, narkom nešto više od dve godine. Od 10. jula 1934. (OGPU – Odeljenje državne politike uprave se ujedinilo sa NKVD (Narodnim komesarijatom unutrašnjih dela) do 26. septembra 1936. narkom NKVD SSSR-a.

Za njegove vladavine osuđeno ukupno 541.476 uhapšenih lica, od kojih je streljano ili povešano 2347 . Po godinama: 1935. godine: 267.076 osuđeno, od kojih je pogubljeno 1229; 1936. godine: 274.670 /1118, podaci uzeti bez podele godine do koje je došlo 26. septembra  kad je  Jagoda  pogubljen, a zamenio ga Ježov.

4. NIKOLAJ JEŽOV, narkom NKVD SSS-a nešto duže od 2 godine, od 26. septembra 1936. do 24. novembra 1938.

Za to vreme  ukupno osuđeno 1,344.923 uhapšena lica, od kojih je pogubljeno 681.691. Po godinama: 1937. godine: 790.665 osuđeno, 353.074 streljano; 1938. godine: 554.258/328.618. Podaci su celu 1938.  i ne dele se na period do 24. novembra kad je narkom bio Ježov i posle tog datuma kad ga je zamenio Berija.

5. LAVRENTIJE BERIJA, narkom 7,5 godina, od 25. novembra 1938. do 29. decembra  1945. Od  5. marta do 26. juna 1953. posle objedinjavanja MVD (Ministarstva unutrašnjih dela) i MKB (Ministarski  komitet  bezbednosti) ministar unutrašnjih poslova SSSR-a.

Ukupan učinak na polju “tamanjenja narodnih neprijatelja“: osuđenih 690-495, od toga pogubljeno 64.046, plus 22.005 streljanih oficira i pripadnika deportovanih  naroda SSSR-a. Godišnji učinci:1939. godine: 66.627 osuđenih, od kojih 2.601 streljani; 1940. godine: 75126 /1863; 1941. godine: 152.581/23.786; 1942. godine: 135.544/26.501; 1943. godine: 88.788/3877; 1944. godine: 80.737/31.110; 1945. godine: 91.092/ 2308.

Izvestan broj osuđenih u 1941. podvodi se pod pojam izazivanja panike i narušavanje  propisa ratnog stanja. Osim toga, podaci za 1941. su specifični i po tome što je u vremenu od 3. februara do 20. jula NKVD  bio podeljen na NKVD na čelu sa Berijom  i NKGB (Narodni komesarijat  državne bezbednosti) na čijem je čelu bio Merkulov. Ta specifičnost se odnosi i na podatke iz 1943-1945 imajući u vidu da je 14. aprila 1943. NKVD ponovo bio podeljen na NKVD (Berijin) i NKGB (Merkulov). Osim toga, pri Narodnom komesarijatu odbrane SSSR-a  bila je formirana Glavna uprava kontrašpijunaže pod nazivom SMERŠ-smrt špijunima, na čijem je čelu bio Avakumov, koja je imala svoj “žiro račun“ osuđenih i pogubljenih.

6. SERGEJ KRUGLOV, na čelu MVD 10 godina; od 16.januara do 19. marta  1946., a prema drugim podacima od 26. decembra 1945. do 15.marta 1946. Narkom NKVD SSSR-a; od 19. marta 1946. pa sve do 5. maja 1853. i od 27. juna 1953. do 31. januara 1956. ministar MVD, kome od 5. marta 1953. pripada i resor državne bezbednosti (do 13. marta 1954.). Poginuo od električne lokomotive.

Preciznih podataka o represijama nema  dok je on bio ministar.

7. VSEVOLD MERKULOV, 3,5 godine rukovodio resorom; narkom NKGB od 3. februara do 20. juna 1941. i od 14. aprila 1943. do 19. marta 1946.; ministar državne bezbednosti od 19. marta do 4. maja (po drugim podacima do 21.maja) 1946.

Nema preciznih podataka o represalijama dok je on bio na čelu resora bezbednosti.

8. VIKTOR ABAKUMOV, na čelu resora 5,5  godina; od 14. aprila 1943. do  1946. načelnik Glavne uprave vojne kontraobaveštajne službe SMERŠ (Smrt špijunima) narodnog komesarijata odbrane SSSR-a do 19. marta 1946., a od 6. oktobra 1946. do 12. jula 1951. ministar državne bezbednosti.

Nema podatka o represalijama.

9. SEMJON IGNATJEV, 1,5  na čelu resora; od 9. avgusta 1951. do 5. maja 1953. ministar državne bezbednosti.

Podaci o represijama: 1946. godine: 105.576 osuđenih, od kojih 2.273 pogubljenih; 1947. godine: 67.586/898; 1948. godine: 68.756 osuđenih  ;1949. godine: 72.517 osuđenih; 1950. godine: 59.348 osuđenih/ 468 streljanih; 1951. godine: 54.161/1601; 1952. godine: 28.647/1611; 1953. godine: 12.082/ 298.

Rejting “železnog sedmerca“ sa kormilarom Staljinom (prema broju osuđenih):

1. Ježov (1,344.923); 2. Menžinski (1,016.485); 3. Berija (690.495); 4. Jagoda (541.746), 5. Abakumov (smatra se 427.563); 6. Đeržinski (59.876); 7. Ignjatjev (40.729). Zbirni podatak o broju osuđenih: 4,143.822.

Rejting prema broju pogubljenih:

1. Ježov (681.692); 2. Berija ( 86.051), 3. Menžinski 8 76.159); 4. Đeržinski (8.291); 5. Abakumov (smatra se oko 5.240); 6. Jagoda (2347); 7. Ignjatjev (1909). Ukupno pogubljenih: 861.689.

Treba istaći da podaci bivšeg predsednika kasnije formirtanog KGB-a (komiteta državne bezbednosti) Kručkova umanjuju za oko 9 procenata broj osuđeni, a u približno  isto tolikom i broju pogubljenih. Prema njegovim podacima, ukupno osuđenih je bilo  3,738.234, a streljanih ili obešenih 786.096 . Ovi podaci se odnose samo na period posle 1930. i njima su obuhvaćeni samo represirani za antisovjetsku delatnost, dok je Nikolaj Dobruha istraživao i druga krivična dela i uključio ih u svoje podatke kao što su banditizam i huliganstva. I pored svega toga, razlike između njegovih istraživanja i podatka bivšeg predsednika KGB Kručkova su minimalne.

Komentar ovim ciframa je nepotreban pored ostalog i zato što su one  ipak nepotpune  jer ne obuhvataju daleko brojnije zeke koji su umirali na prinudnom radu na gradilištima, „na izgradnji socijalizma kao najpravednijeg i najhumanijeg društvenog poretka u istoriji čovečanstva”. Nisu uračunate ni hiljade pobijenih za vreme rata kome su presuđivali preki vojni  sudovi, a neretko i komandir jedinice. Autor takođe ne želi da se meša u ruski spor na temu “Staljin –veliki vođa ili veliki ubica“, ali potvrđuje ono što  i svi drugi   zastupaju: ”Kadrovi rešavaju sve“.

Osvrt autora Nikolaja Dobruha

Pre nego se pređe na ocenjivanje iznetih podataka, uputno bi bilo primetiti da neki od njih zahtevaju nevelika preciziranja, koja ni u kom slučaju ne mogu biti od većeg uticaja na zaključke koji iz iznetih podataka proizilaze. Podaci za period od 1946. do 1953. se odnose na rukovođenje Abakumova resorom represije i u izvesnoj meri Kruglova, Merkulova, Ignjatjeva. Treba uzeti u obzir: prvo-prisustvo Merkulova i  Ignjatjeva na kormilu represivnog aparata u tom period nije bilo nastavljeno  i oni nisu mogli da promene situaciju ; drugo: sva trojica su uvek bili potčinjeni Beriji kao njegovi poslušnici  i izvršioci.

Nova knjiga “Staljin i Isus” nastavka prethodne “Kako su ubijali Staljina?”

Ovi i drugi dosada nepoznati materijali biće objavljeni u najnovijoj knjizi Nikolaja Dobruhe “Staljin  i Isus” koja će uskoro izaći iz štampe, a što se dosad nije pojavila isključivi razlog je traganje za podacima po arhivama koje je, po svedočenju samog  autora završeno tek 14. decembra ove  godine. Nova knjiga će biti ustvari nastavak Dobruhinog prethodno objavljenog istraživanja “Kako su ubijali Staljina?.”

Piše: Branko Rakočević