Jednu od akcija, Knjiga za sve, sprovodio je i naš list kroz razgovore sa uglednim ličnostima našeg kulturnog života. U saradnji sa TV B92 i Narodnom bibliotekom Srbije prikupljeno je i poklonjeno preko četiri hiljade knjiga domovima za nezbrinutu decu, domovima starih, kosovskim bibliotekama. Tim povodom razgovarali smo sa autorom programa Godine knjige i jezika, Zoranom Hamovićem.
Godina knjige i jezika je upravo završena. Šta je sve rađeno tokom godine u cilju promovisanja knjige i čitanja i kakvi su vaši zaključci?
– Godina knjige i jezika završena je svečanim otvaranjem Muzeja jezika pisma u Tršiću. Tim činom ušli smo u novo razdoblje organizovanije brige za knjigu i jezik u Srbiji. Veoma dugo u javnosti, posebno stručnoj, ukazivano je da ne postoji jasna kulturna politika u oblasti književnosti i izdavaštva. Takođe evidentna je potreba, praćena višegodišnjim zalaganjem izdavača, pisaca i prevodilaca za formiranjem institucije koja bi se stručno i neprekidno bavila međunarodnom afirmacijom našeg književnog stvaralaštva. Proglašavanjem Godine knjige i jezika definisani su zadaci i određeni nosioci pojedinih programa i označeno polje rada takve ustanove. Izbegnuta je zamka da se prvo napravi ustanova, zaposle ljudi, ambiciozno zamisle i najave planovi, a zatim konstatuje da nema novca za njihovu realizaciju. Ministarstvo kulture, projekat Godine knjige i jezika postavilo je kao neku vrstu laboratorije, razvijajući nove i unapređujući postojeće mere i instrumente kulturne politike. Pravi cilj bila je afirmacija kreativnosti i produktivnije povezanosti svih aktera koji se bave knjigom i čitanjem, a ne samo jednokratna promocija. Akciju Knjiga za sve, vaš list učinio je podsticajnom i dragocenom. Zamišljena je kao poziv poznatih stvaralaca i uglednih ličnosti našeg kulturnog života građanima da iz svojih biblioteka izdvojeodređeni broj knjiga i daruju ih ustanovama ili pripadnicima socijalno ranjivih grupa (domovima za nezbrinutu decu, domovima starih, sigurnim kućama, i sl.) Bila je neka vrsta „duhovnog“ produžetka akcije Hrana za sve, koju je B92 vodio. Naša akcija pružila je mogućnost ljudima da sa malo dobre volje i osećanja solidarnosti načine veliku dobrobit onima kojima knjiga mnogo znači, a nemajumogućnosti da je kupe.
Zapostavljenost jezika i čitanja kod nas bila je jedna od tema o kojima su sagovornici Danasa govorili tokom akcije Knjiga za sve. Zbog čega je to tako i kakva je uloga medija u tome?
– Opirem se ideji da govorim s velikom dozom pesimizma i tako podržavam opšta mesta naše svakodnevne jadikovke, ali prihvatam da se o jeziku i čitanju samo sporadično govori, planira, obećava… Briga o jeziku i čitanju na žalost odavno nije bila u prvom planu ozbiljnog javnog zanimanja. Mediji su postali u svojoj žeđi za popunjavanjem programskog prostora manje izbirljivi i umesto kritike uglavnom imamo manje ili više uspešne PR aktivnosti: nametanja i ubeđivanja da je sve što se pojavi kapitalno delo! Uostalom, u istraživanju Fakulteta političkih nauka „Medijski tretman knjige“ naći ćete mnoštvo zanimljivih podataka koji nikog ne mogu ostaviti ravnodušnim. Masovni mediji imaju veoma značajnu ulogu i presudan uticaj na oblikovanje komunikacijskih navika i ukusa. Socijalni mediji danas još više su nas oslobodilia poštovanja gramatičkih pravila. Brzina i površnost učinili su da najveći deo svakodnevne komunikacije bude paradigma jezičkog siromaštva i zapostavljene kulture izražavanja. Zato smo i formirali Savet za srpski jezik, da se sistematski brine i „dnevno“ utiče na kvalitet jezika medija.
Kakav je i šta reguliše odnos čitaoca i knjige kod nas? Kakva je uloga naše akademske javnosti u stvaranju odnosa prema čitanju?
– Čitanje knjiga postaje luksuz. Više se udovoljava potrošačkoj želji, pa se knjiga lakše kupuje nego što se pronalazi vreme da se valjano pročita. Mislim da o tome najbolje govori istraživanje MC Most, koje je nedavno predstavljeno u Narodnoj biblioteci Srbije. Podaci pokazuju da se značajno manje knjiga kupuje i čita, nego pre pet godina, a da se veći deo vremena posvećuje gledanju televizije i radu na računaru.Svedoci smo da se vrtoglavo množe akademske titule i univerziteti a sve je manje onih koji kupuju ili pozajmljuju stručne knjige iz biblioteke.Kod nas disproporcija između onih koje više zanima pisanje knjiga i onih koji čitaju, raste. Objavljivanje je uobičajen deo razvijanja akademske ili birokratske karijere, „kupovina ugleda“ ili pokušaj da se hitro zaradi. Inflacija naslova zbunjuje čitaoce i podstiče samo kupce. Inteligencija , iskustvo, i kreativni život razvijaju se i množe živim dijalogom, a ne mrtvim knjigama na policama.Naša akademska javnost je ona koja određuje vitalnost i potencijal zajedničkog dobra. Ona određuje kurs i brzinu razvoja društva. U tom smislu knjige bi trebalo da koristi kao osnovu za javnu debatu i podstiče usavršavanje vrlina. Ukoliko zanemaruje svoju obavezu, na znanju utemeljene kritičnosti, knjige i publikovanje biće ilustracija intelektualne nekorektnosti, političke nemoći i ekonomskog propadanja. Onda se ne treba čuditi kad neko kaže da uloga naše akademske javnosti može biti prepoznata više u oblikovanju društva neznanja, nego zalaganju za autentične stvaralačke potencijale.
Na koji način „običnom građaninu“, kojem možda nije dovoljno da vidi slogan na bilbordu, predočiti važnost knjige i čitanja?
– Knjiga će imati vrednost, kao i čitanje, samo kad onaj koji čita ima određenu satisfakciju, bilo da je reč o pukom užitku ili određenom znanju koje razrešava neki problem i unapređuje kvalitet života. Takođe socijalna priznanja važni su izazovi i podsticaji onima koji pokazuju svoju učenost i ostvaruju određeni društveni status. Dakle oglasne poruke na bilbordima su podsetnici, promocija i apel da se čita, ali nisu dovoljni. Afirmacija čitanja podrazumeva neprekidno vaspitavanje i usmerenost na svrhovito učenje da, kako kažete „običan građaninö čitanjem obezbedi sebi osećaj ispunjenog estetskog zadovoljstva ili spremnost da odgovori na životne izazove racionalno i efikasno, da kao upućen čovek vlada okolnostima.
* Danasovi sagovornici
U okviru vikend dodatka koji je u proteklom periodu u Danasu bio posvećen Godini knjige i jezika, naši sagovornici ukazivali su nam na probleme nepostojanja čitalačke navike i odnosa prema jeziku. Iz aspekata svojih branši, govorili su nam: profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić, dramaturg Jovan Ćirilov, glumac Svetislav Bule Goncić, pisci Goran Petrović, David Albahari, Gordana Ćirjanić, urednik RTS Miodrag Zupanc.
* Nepismene knjige
– Uvek se govori o knjizi načelno i poziva na čitanje, apeluje da treba da se čita, ali se gubi iz vida da je zahvaljujući savremenim elektronskim mogućnostima veoma porastao broj samozvanih izdavača i poništio profesionalne standarde i uredničku odgovornost. To znači da je broj „nepismenih“ knjiga, porastao do kritične granice i da čitanje umnožava neznanje, a ne znanje i dobar ukus – naglašava Hamović.
(Izvor: Danas)
