Nedavno ste objavili Antologiju srpske poezije 20. veka na rumunskom. Koji pesnici nikako ne bi mogli da se nađu u njoj?

– Svoju antologiju srpske poezije, prvenstveno namenjenu ovdašnjim rumunskim čitaocima, doživljavam kao antologiju svojih prevoda srpskih pesnika, ukupno 19, od Matića, Desanke Maksimović, Daviča, Pope, Pavlovića, Simovića, Lalića, Miljkovića, Radovića, Bećkovića… do Zivlaka i Novice Tadića. Ona je neka vrsta generalne probe za antologiju koju ću tek objaviti u Rumuniji, a koja će biti proširena i pesnicima iz 19. i s početka 20. veka. Biće i iznenađenja. Nabrajati žive pesnike, kojima tu nije mesto, besmisleno je.

Ove jeseni podeljene su pesničke nagrade. Da li mislite da su potvrdile svoj značaj i renome?

– Sa žaljenjem moram da kažem da razni žiriji zloupotrebljavaju imena pesnika čije ime nagrade nose. Trebalo bi ustanoviti nagradu “Zarđalo pero”. Mislim da bi i za nju proradili klanovi. Imenujte mi pesnika ili pisca ove zemlje bez ijedne nagrade?! Kod Domanovića postoji satirična slika jednog grada u kojem svi građani, odreda, guraju pred sobom kolica puna ordenja. Možda smo ga u nagradama čak i prevazišli.

Pripadate li nekom klanu?

– Da!

A kom ?

– U mom klanu su Nabokov, Kavafi, Cvetajeva, Jonesko, Celan, Mišo, D.M. Tomas, Šimborska, Sioran, Le Klezio, Holan, Transtremer i mnogi koje sam štampao. A to društvo ne može se nazvati klanom jer se klanovi ne stvaraju po umetničkim vrednostima, već po ličnim interesima. Velikanima nije potrebno da se udružuju. Naprotiv, oni su jedinstveni, a po tome su duhovni klan.

Po mišljenju mnogih kritičara, KOV je u 1998. godini objavio najbolju pesničku zbirku na srpskom jeziku. Koja je to zbirka?

– U pitanju je knjiga “Priče i druge pesme” Radmile Lazić, koja, na žalost, nije dobila nijednu nagradu, mada su se kritičari složili da je najoriginalnija zbirka u 1998. godini. Radmila Lazić je i u najužem izboru za nagradu “Branko Miljković”, ali i tu se mnogo što šta kuva, pa će je, možda i ona mimoići…. Voleo bih da se varam!

Šta Petru Krdu neće nikada objaviti u KOV-u?

– Svoje pesme!

Šta mislite o pesnicima koji u jednoj godini imaju više objavljenih knjiga?

– U ovoj zemlji može biti pisac svako ko to poželi! Čak i učenici srednje škole imaju po nekoliko zbirki… Međutim, vreme će učiniti svoje, kao što je i do sada bilo. Preživeće samo ono što vredi.

Izdvojite jedan naslov KOV-a za Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

– Roman “Kira Kiralina” Panaita Istratija. Remek-delo “Kira Kiralina” je čudesan spoj mašte i stvarnosti Balkana. Romanom defiluju trgovci, šverceri, romantične lutalice neodređenih profesija, gonjene željom da sebi obezbede sigurno mesto u društvu i vremenu.