Njegovo najnovije delo “Venecija” uskoro će se pojaviti pred čitaocima, a govoreći o toj knjizi za “Blic”, između ostalog, kaže: ”Radio sam dve godine na tom romanu, koji je zapravo nastao iz ogromne ljubavi prema Veneciji. Kada sam prvi put kročio u taj grad sa nekih 18-19 godina, bilo je to kao ostvarenje sna.”

Zar?

– Mladi ljudi često traže drugi svet, a Venecija je bila najsličnija tom drugom svetu.

I, sve ovo vreme to živi u vama?

– Da, ali nisam bio svestan toga. Počeo sam, dakle, da dolazim kao student u Veneciju, spavao sam u vreći pred stanicom. Kasnije sam i kao profesor dolazio u taj grad, pisao o njemu, a novi utisci nisu pomutili pređašnja sećanja. No, kažem, nisam bio svestan toga. Nego, krenuo sam da pišem knjigu putopisa i onda je putopis o Veneciji pokrenuo lavinu u meni, te je nastao roman.

Prestonica Srbije je glavni junak romana “Milenijum u Beogradu”, ovoga puta je Venecija u toj ulozi?

– Da, ali to je dobrim delom i autobiografska knjiga. S jedne strane u smislu reakcije, razmišljanja, odnosa prema stvarima. S druge strane u pogledu faktografije, s obzirom na to da sam tamo dolazio više puta u različitim momentima, sa različitim prijateljicama…

Ako stvari pogledamo iz ugla realnosti u kojoj živimo, da li u svemu tome možemo govoriti o eskapizmu?

– Eskapizam nam je, verujem, svima potreban. Eskapizam, kao bekstvo od određene stvarnosti, ne mora nužno biti loš. Naprotiv, mislim da gotovo uvek biva deo života i u najsređenijim prilikama, a kamoli u vremenu kakvo je naše. Ponekad je pribežište usko vezano sa opstankom. Venecija je kroz vreme mnogim našim ljudima upravo bila (duhovno) pribežište. U romanu je vrlo prisutna ta istorijska nit, odnosno slovenska veza sa tim gradom. Znate li, recimo, da je u jednom trenutku vojska Venecija bila skoro isključivo slovenska.

Roman “Tesla, portret među maskama” našao se u čitankama, upravo su vam objavljena odabrana dela… Osećaj?

– Pa, malo mi je lakše jer nisu sabrana dela… Šalu na stranu, jednostavno u jednom trenutku mojih knjiga više nije bilo u knjižarama. Došao sam jednom prilikom u Beograd sa svojom devojkom iz Amerike. I logično, ona mi kaže da je povedem i kao pisac pokažem svoje knjige. Sav ponosan, zagrlim je, krenemo po knjižarama, a ono nigde nijedne. Ona me gleda s nevericom, ja u čudu, pritisnu me osećanje kao da lažem… I tako, al’ sada će ih biti.

Profesor u SAD

Da li ste kao profesor američke istorije na tamošnjem univerzitetu imali problema zato što ste Srbin?
– Ne, nisam imao negativnih iskustva. Samo je pre više godina jedan student napisao da bi Amerikanac trebalo da predaje američku istoriju. Interesantno, prvo sam počeo da predajem Amerikancima, pa onda našima.

(Izvor: blic.rs)