Knjigoljupci, i ne samo oni, ističu da se već neko vreme željno iščekivala „Kapija Balkana”, istorijska priča o Beogradu. Istorijska, kako Svetlana Velmar Janković napominje, jer se oslanja na obimnu istorijsku građu, a priča jer je kazivanje ipak samo subjektivno sagledavanje istorijskih zbivanja od prvih pomena naselja na ušću Save u Dunav pa do Prvog svetskog rata.

Šta vas je motivisalo da se poduhvatite tako teškog, obimnog, zahtevnog posla, odnosno ispisivanja istorije našeg glavnog grada? Šta su vam bili uzori, a šta oslonci, čime ste se rukovodili?

– Zaista se više ne sećam kako sam i zbog čega odlučila da, ipak bez dovoljno iskustva u tim poslovima, skočim u taj bunar bez dna, misleći da je u pitanju samo kada u kojoj ću se sa zadovoljstvom okupati. Taman posla! Dok sam se batrgala u tom bezmerju podataka i tumačenja, hvatala sam se za mnoge uzore i još mnogobrojnije oslonce koje sam, hvala bogu, nalazila na svim stranama. Učila sam bez prekida, danju i noću.

Ukratko: ko je i kakav je Beograd? Da li je bio zahtevniji, teži ili umiljatiji junak od ostalih u vašem opusu?

– Beograd nikako ne može biti samo junak jer je pre svega gospodar onom piscu koji se drznuo da se posveti njegovoj istorijskoj prošlosti.

Kakav mu je profil, karakter, sudbina…

– To će, nadam se, čitalac saznati iz „Kapije Balkana“. Ako ne sazna – promašila sam i nameru i cilj.

Prokrstarili ste kroz devetnaest vekova istorije Beograda, odnosno do Prvog svetskog rata. Šta je po vama najmarkantniji ili jedan od najmarkantnijih momenata u njegovoj biografiji?

– Istorija Beograda je, videćete, tako uzbudljiva i prebogata da se ne može odabrati bilo koji segment bez osećanja da će se tim izborom pogrešiti, jer je preteško staviti rečicu „naj” pred bilo koji istorijski period s ubeđenjem da je reč baš o “najmarkantnijem” istorijskom prostoru. Istorija Beograda je čudo istorije – po mom, sasvim subjektivnom iskustvu, razume se.

A kako gledate na Beograd danas?

– Beograd danas je današnji Beograd, koji se mnogo razlikuje od svih Beograda koji su postojali u gradu s tim imenom tokom devetnaest vekova kroz koje sam nastojala da prođem, upoznajući ih. Na primer pojam morala je uglavnom drugačiji u svakom od tih Beograda, a meni je posebno bio važan onaj tip građanskog morala koji sam prepoznala u Beogradu posle 1878. godine, dakle posle uspostavljene državne samostalnosti. Taj moral se oblikovao u brojnim društvima, kroz koje je jačala svest o vrednosti građanstva. Najčuvenije je Društvo za ulepšavanje Vračara, ali je najstarije bilo Advokatsko udruženje za kojim stupaju Srpsko lekarsko društvo, Apotekarsko društvo, Novinarsko udruženje, Učiteljsko udruženje, Poštansko-telegrafska zadruga, Profesorsko udruženje, Svešteničko udruženje, Srpsko brodarsko društvo, Železnička zadruga – navodim vam samo one nazive koji govore sami za sebe o oblicima beogradskog građanskog društva u nastajanju tokom dve poslednje decenije XIX veka. Nikako ne treba zaboraviti ni Društvo za ulepšavanje Dunavskog kraja, Društvo „Miloševac“ za uređenje Palilule, Društvo za uređenje Zelenog venca, Društvo „Savinac” i mnoga druga društva što su se starala o sređivanju svog kraja varoši. Sva ta društva su bila uglavnom vrlo preduzimljiva i vrlo posvećena svojim dužnostima, često ulažući i sopstvena materijalna sredstva.

Dakle građanska udruženja su odigrala svoju zapaženu ulogu u istoriji, a gledano iz današnje perspektive, šta je ključna odlika realnosti? Kog je žanra današnjica?

– Žanr je, reklo bi se, pojam u velikom opticaju u svim oblastima humanističkih istraživanja kod nas. Ne znam šta bi bila ključna odlika stvarnosti u kojoj mi danas živimo u Beogradu. Obrazovana, a nezaposlena mladež ima svoju stvarnost, ali i neobrazovana takođe, srednje generacije preživljavaju stvarnost opstojavanja u borbi za egzistenciju, a oni koji su stigli do svoje starosti pokušavaju da je, koliko-toliko, produže, u sve težim uslovima. Hoću da kažem da, kao i uvek, postoje različite odlike različitih stvarnosti, mada se meni čini da je poslednjih godina nastala velika zbrka svih mogućih društvenih stvarnosti, i da se ta zbrka možda može proceniti kao novi žanr moralnih – ili nemoralnih – pravila ponašanja u čijem oblikovanju svi zajedno učestvujemo.

Tatjana Nježić
Izvor: Blic